#strogi centar

[imonovanekretnine]

Poslovni prostor-Trg Republike

Izdavanje-Poslovni prostor u strogom centru Beograda

Stari grad, Emilijana Josimovića. Prostran i svetao poslovni prostor u neposrednoj blizini trga Republike i Skadarlije površine 231 kvm na 4-tom spratu poslovne zgrade sa liftom i grejanjem i hlađenjem na toplotne pumpe. U prostoru su razvedene sve potrebne instalacije i sastoji se od devet kancelarija, kuhinje sa trpezarijom, mokrog čvora i tehničke prostorije. Prostor je u mirnoj ulici na korak…

View On WordPress

#izdavanje beograd #izdavanje stari grad #kancelarije #nekretnine #office for rent #office space #POSLOVNI PROSTOR #skadarlija #strogi centar #trg republike

[fitimiljazirealestate]

📣 SHITET BANESË - TETOVË

📣 EKSTRA LOKACION DHE SUPER ÇMIM

☑️ MATERIALE TË KUALITETIT TË LARTË

📐HAPSIRA: 127 m2

📏KATI 3

📏PARAHYRJE, SALLON, KUZHINË, DY DHOMA GJUMI, BALLKONE, KORIDOR, GARDEROBË, WC, KOTLLAR SHPAJZ. ( ka kapacitet për 3 Dhoma gjumi )

📍LOKACIONI: AFËR KOMUNËS (ZONA QENDËR)

Për info shtesë mund të na kontaktoni në nr: 070588658 ose na vizitoni rr. Strushka nr.20A (afer gjyqit)

📣 SE PRODAVA STAN

📣 SUPER LOKACIJA I CENA

📐POVRŠINA 127 m2

📏 KAT: 3ti

📏HODNIK, DNEVNA, 2 SPALLNI SOBI, BALKONI, WC, KOTLAR ( Ima povrsina za 3 Spallni Sobi)

📍LOKACIJA: TETOVO, STROGI CENTAR

Za dopolnitelni informacii može da ne kontaktirate vo 070588658 ili vo naša lokacia Fitim Iljazi Real Estate ul.Struška nr.20A (Blizu Sud)

#realestate #patundshmeri #paluajshtmeri #shitet #banese #banes #realestateinvesting

[oglasizaprodajulokala]

Prodaja lokala Kragujevac

6. BESPLATNI OGLASI ZA KUPOVINU I PRODAJU LOKALA I POSLOVNIH PROSTORA U KRAGUJEVCU - Čudesna mogućnost i genijalna opcija obavljanja usluga brendiranja.

Isprobajte moderne šablone besplatnog oglašavanja na ovim našim internet stranicama - besplatnioglas.rs - BESPLATNI OGLASI ZA KUPOVINU I PRODAJU LOKALA U KRAGUJEVCU. U ovom trenutku možete poboljšati prodaju proizvoda ili ponuditi svoje usluge. Možete postaviti svoj oglas za prodaju lokala u Kragujevcu na našoj oglasnoj tabli za svega nekoliko minuta. Ovaj portal Vam besplatno nudi široku lepezu mogućnosti za promociju proizvoda ili usluga.

Svoje vreme ne rasipajte više nikada na apsurdna menjanja i podešavanja, kako bi objavili svoju prezentaciju. Lako i jednostavno promovišite oglas za prodaju loklala u Kragujevcu i to - APSPLUTNO BESPLATNO. Na jednostavan način dođite do zainteresovanih za Vaše proizvode ili usluge preko ovog sajta. oglasite se već danas na ovom web portalu i uverite se u njegovu efikasnost.

Mesta gde je ovaj oglas opublikovan možete videti na: https://besplatnioglas.rs/bwg_gallery/6-prodaja-lokala-i-poslovnog-prostora/

#prodaja lokala aerodrom kragujevac #prodaja lokala erdoglija kragujevac #prodaja lokala kragujevac centar #prodajem lokal u kragujevcu #prodaja poslovnog prostora kragujevac #lokali kragujevac strogi centar #lokali kragujevac prodaja #potraznja lokala kragujevac #lokali kragujevac centar #lokali kragujevac

[receptikuvaronline]

DOĐITE NA TESTIVAL #4

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/dodjite-na-testival-4/?DO%C4%90ITE+NA+TESTIVAL+%234 Recepti+i+Kuvar+online

DOĐITE NA TESTIVAL #4

Dom omladine Beograda početkom marta biće DOM ZDRAVE HRANE. TESTIVAL, sada u svom četvrtom izdanju, debitovaće u Domu omladine Beograda, 05. i 06. marta, 2022.

Tokom celog vikenda strogi centar Beograda biće ispunjen mirisom peciva i zdravih obroka, koji će se širiti iz Doma omladine Beograda, Makedonska 22. TESTIVAL je zamišljen kao jedinstvena mešavina prodajne izložbe, inspirativnih predavanja i niza „testivalskih“ show cooking radionica. Domaćin svih predavanja i radionica biće Uroš Bogdanović, poznati radijski voditelj i medijski konsultant. Osnovna tema TESTIVALA #4 i radionica biće – salčići (i sva domaća lisnata testa), zaboravljeni tradicionalni recept, koji mnogi nazivaju srpskim kroasanima.

TESTIVAL #4 je na novoj lokaciji! Dom omladine Beograda, postaje “testivalska” pozornica. Partnerstvo sa kultnom lokacijom u centru Beograda, koja je centar kulture i obrazovanja, posvećen mladima, omogućiće svima da uz TESTIVAL saznaju više o tradiciji kulture ishrane, da nešto nauče, da upoznaju i podrže male proizvođače organske i zdrave hrane iz Srbije.

Više od 45 izlagača na prodajnoj izložbi zdrave, organske hrane, ponudiće svoje proizvode po akcijskim cenama. “Hrana je najbolji lek!” – bio je glavni moto velikog prosvetitelja i narodnog lekara Vase Pelagića. “Od dobre hrane zavisi blagostanje i zdravlje naroda. Samo sit čovek može da misli pravilno i da radi uredno i dovoljno.” U to ime, u partnerskoj organizaciji sa Domom omladine Beograda, nastaje četvrti po redu TESTIVAL, sa izuzetnim programom!

Svi TESTIVALI do sada imali su svoje zvezde, a na četvrti po redu dolaze čuveni profesionalci, proizvođači,  i veliki zaljubljenici u dobar zalogaj i dobru kapljicu. Na bini Doma omladine Beograda posetioci će moći da vide i poznata kulinarska TV lica a svakako i da mnogo toga nauče, uz besplatnu degustaciju raznih delicija na kraju svake od radionica.

Turistička organizacija opštine Ražanj će predstaviti bogatu etno-gastronomsku ponudu i savršeno izrađene domaće proizvode organske hrane. Ražanj, kao i do sada, prezentuje ražanjsko crepuljarstvo. Ovaj ponos Ražnja je početkom decembra 2019. upisan u listu Nacionalnog registra za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije.

I ovaj TESTIVAL biće mesto na kome će profesionalci i naučni radnici razgovarati o nematerijalnom kulturnom nasleđu Republike Srbije. Članice Saveta TESTIVALA, prof. dr. Slađana Šobajić, sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i dr. Biljana Đorđević, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu, sa ostalim sagovornicima, na dva diskusiona panela, predstaviće teme: Kultura ishrane u Srbiji kroz istoriju i Tradicionalne poslastice u Srbiji.

TESTIVAL #4 biće i domaćin izbora za najbolji tradicionalni recept domaće srpske kuhinje, u partnerskoj organizaciji sa sajtom Recepti i Kuvar online. Na kraju drugog dana biće proglašen najbolji recept za salčiće, pa će svi posetioci saznati ko pravi najbolje salčiće u Srbiji. A karving majstor i profesionalni kuvar, Dejan Ilić, održaće inkluzivnu radionicu za pravljenje domaćih tradicionalnih salčića u saradnji sa Savezom udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije (Savez MNRO).

Raznovrstnost i kvalitet izlagača pokazaće koliko je gastronomska tradicija Srbije očuvana, koliki je potencijal za razvoj, a izlagači, mali proizvođači hrane iz Srbije, imaće priliku, da osim prodaje svojih proizvoda i komunikacije sa krajnjim kupcima, međusobno razmene iskustva, recepte, savete i ideje.

Pojedinačna dnevna ulaznica: 250 RSD. Besplatan ulaz za decu u pratnji roditelja.

TESTIVAL #4 održava se uz podršku Turističke organizacije Srbije i nalazi se u zvaničnom kalendaru događaja TOS za 2022. godinu.

Pridružite nam se u novoj TESTIVALSKOJ avanturi!

Novo mesto – isto testo! TESTIVAL – gde testo diše i miriše!

Šta je TESTIVAL:

TESTIVAL je epicentar ZDRAVE HRANE, koju na tradicionalni način pripremaju mali, lokalni proizvođači. Кroz bogat, sadržajni program organizatori TESTIVALA žele da pomognu svim ljudima da se osveste i da su – ono što jedu. Ovaj događaj pokušava da pronađe odgovore kako da se hranite zdravo, kako da razumno obogatite svoju ishranu proizvodima ZDRAVE HRANE bez aditiva i dodataka, i tako ojačate svoj imunitet!

Do sada, TESTIVAL je održan tri puta: u martu 2020. godine (tema: testenina), u oktobru 2020. godine (tema: hleb) i u oktobru 2021. godine (tema: vanilice). Salčići i domaće lisnato testo su tema TESTIVALA #4.

Glavni cilj je sačuvati bogato nasleđe uz uvažavanje različitih uticaja koji su od davnina učinili srpsku kuhinju raznovrsnom i posebnom.

TESTIVAL je nastao sa ciljem da bude višeslojni događaj koji svim učesnicima i posetiocima želi da da priliku da pokažu šta i kako rade na očuvanju tradicije i nematerijalne kulturne baštine.

Koliko ćemo u tome uspeti zavisi od svih nas!

Stoga, ako volite zdravu hranu i tradicionalnu srpsku kuhinju, dođite na TESTIVAL, da ne zaboravite ukuse detinjstva i sve ono u čemu ste uživali!

I NE ZABORAVITE: “HRANA JE LEK!” – Vasa Pelagić.

TESTIVAL – GDE TESTO DIŠE I MIRIŠE!

PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

#Dom omladine #Dom omladine Beograda #Festival Testival #Festival TESTIVAL 4 #Testival #TESTIVAL 4 #Featured #Magazin #Preporučujemo #U slobodno vreme #Vesti

[zanimljivaekonomija]

Uskoro TESTIVAL #4

Drugo mesto, isto testo - ništa manje ne diše i ne miriše!

Dom omladine Beograda početkom marta biće DOM ZDRAVE HRANE. TESTIVAL, sada u svom četvrtom izdanju, debitovaće u Domu omladine Beograda, 5. i 6. marta, 2022.

Tog vikenda strogi centar Beograda biće ispunjen mirisom peciva i zdravih obroka, koji će se širiti iz Doma omladine Beograda, Makedonska 22. TESTIVAL je zamišljen kao jedinstvena mešavina prodajne izložbe, inspirativnih predavanja i niza „testivalskih“ show cooking radionica. Domaćin svih predavanja i radionica biće Uroš Bogdanović, poznati radijski voditelj i medijski konsultant. Osnovna tema TESTIVALA #4 i radionica biće – salčići (i sva domaća lisnata testa), zaboravljeni tradicionalni recept, koji mnogi nazivaju srpskim kroasanima.

TESTIVAL #4 je na novoj lokaciji! Dom omladine Beograda, postaje “testivalska” pozornica. Partnerstvo sa kultnom lokacijom u centru Beograda, koja je centar kulture i obrazovanja, posvećen mladima, omogućiće svima da uz TESTIVAL saznaju više o tradiciji kulture ishrane, da nešto nauče, da upoznaju i podrže male proizvođače organske i zdrave hrane iz Srbije.

Više od 45 izlagača na prodajnoj izložbi zdrave, organske hrane, ponudiće svoje proizvode po akcijskim cenama. “Hrana je najbolji lek!” – bio je glavni moto velikog prosvetitelja i narodnog lekara Vase Pelagića. “Od dobre hrane zavisi blagostanje i zdravlje naroda. Samo sit čovek može da misli pravilno i da radi uredno i dovoljno." U to ime, u partnerskoj organizaciji sa Domom omladine Beograda, nastaje četvrti po redu TESTIVAL, sa izuzetnim programom! Na bini Doma omladine Beograda posetioci će moći da vide i čuvene profesionalce, ali i poznata kulinarska TV lica, a svakako i da mnogo toga nauče, uz besplatnu degustaciju raznih delicija na kraju svake od radionica. Turistička organizacija opštine Ražanj će predstaviti bogatu etno-gastronomsku ponudu i savršeno izrađene domaće proizvode organske hrane, kao i ražanjsko crepuljarstvo.Na ovom Testivalu razgovaraće se i o nematerijalnom kulturnom nasleđu Republike Srbije. Članice Saveta TESTIVALA, prof. dr. Slađana Šobajić, sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, i dr. Biljana Đorđević, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu, sa ostalim sagovornicima, na dva panela, predstaviće teme: Kultura ishrane u Srbiji kroz istoriju i Tradicionalne poslastice u Srbiji.

TESTIVAL #4 biće i domaćin izbora za najbolji tradicionalni recept domaće srpske kuhinje, u partnerskoj organizaciji sa sajtom Recepti i Kuvar online. Na kraju drugog dana biće proglašen najbolji recept za salčiće, pa će svi posetioci saznati ko pravi najbolje salčiće u Srbiji. A karving majstor i profesionalni kuvar, Dejan Ilić, održaće inkluzivnu radionicu za pravljenje domaćih tradicionalnih salčića u saradnji sa Savezom udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama Srbije (Savez MNRO). TESTIVAL #4 održava se uz podršku Turističke organizacije Srbije i nalazi se u zvaničnom kalendaru događaja TOS za 2022. godinu. Pojedinačna dnevna ulaznica: 250 RSD. Besplatan ulaz za decu u pratnji roditelja.

#festival #festival hrane #manifestacije #beograd #hrana #salčići #belgrade #dom omladine beograda

[discoverdope]

god’s plan. might go down as g.o.d. #Power #FortheCulture #fotografias #Entrepreneur #Influencer #entrepremeursofinstagram #CreativeDirector #streetwear #fordmodel #DigitalNomad #Serbia #wonderlocs #godsplan #rockstar #indigochild #blavity #AfroFuturism #Rapper #alien #powercouple #Streetstyle #Fashion #powermoves #Melanin #neon #BlackCreatives #creativedirector #Parisianplanet #blacklove #belgrade (at Strogi Centar)

#fashion #fotografias #godsplan #streetstyle #blackcreatives #creativedirector #fortheculture #serbia #digitalnomad #fordmodel #streetwear #influencer #entrepreneur #parisianplanet #blavity #melanin #rockstar #blacklove #belgrade #afrofuturism #entrepremeursofinstagram #powercouple #alien #neon #rapper #powermoves #power #indigochild #wonderlocs

[awesomepythagoras]

CRVENI PEVAC,raskrsnica sa širom okolinom u centralnom delu ↑Niša. Dobila je ime po istoimenoj kafani koja se nalazila na samoj raskrsnici pre II sv.rata. Od Crvenog pevca ka istoku kreće Bulevar Zorana Đinđića, ka zapadu Voždova ulica dok severni i južni deo grada spaja ulica Vojvode Mišića, krećući od parkovskog kompeksa Čair, sekući Dušanovu ulicu i, prolazeći pored Niške televizije, Doma zdravlja i Vatrogasnog doma spaja se sa Bulevarom Nemanjića. Kao vrlo važna komunikacija, naročito na potezu istok-zapad, na potezu današnje Voždove ulice i Bulevara Zorana Đinđića, koja spaja strogi centar grada sa nekada perifernom Trošarinom, ovom trasom je svojevremeno išao takozvani niškobanjski drum koji je dugo nazivan Carigradskim drumom, nastalim na trasi antičkog puta Via Militaris. U širem krugu Crvenog pevca nalazi se ↑Pozorište lutaka, Voždova škola kao i ranije pomenute Niška televizija, Dom zdravlja i Vatrogasni dom.

Crveni pevac CRVENI PEVAC,raskrsnica sa širom okolinom u centralnom delu ↑Niša. Dobila je ime po istoimenoj kafani koja se nalazila na samoj raskrsnici pre II sv.rata.

[vancetovic]

Moj sin pravi selfije. Najlepši sin. Gutljaj vina i pitanja: Henk, šta da radim sa njom? Sva je na mene, samo luđa. Šta da radim sa sobom? Želim da budem kao ti, ali nemam hrabrosti. Ne želim da budem kao ti, ali klizim ka tome. . . . #HenryCharlesBukowski #bukowski #Belgrade #son #love #wine #blood #questions #belgradenight (at Strogi Centar) https://www.instagram.com/p/BnVf55HlgCJ/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=1hhvri2y9uo8s

#henrycharlesbukowski #bukowski #belgrade #son #love #wine #blood #questions #belgradenight

[imonovanekretnine]

Stari grad - Svetogorska - Trosoban - Namešten

Izdavanje, Beograd, Strogi centar, Trosoban, Salonski, Svetogorska, 106 kvm + 24 kvm terasa, renoviran, namešten.

Beograd, Stari grad, Svetogorska, trosoban, 106 kvm korisne površine, terasa od 24 kvm, vpr/4, ta, dva mokra čvora, kompletno namešten. Stan se nalazi na visokom prizemlju, dvostrano orijentisan, spavaće sobe ka dvorišnoj strani sa pristupom ka prostranoj terasi od 24 kvm. Izdaje se na duži vremenski period uz jedan depozit. Cena zakupa je 950 eur. Foto Galerija – Slideshow Nacrt…

View On WordPress

#apartment #Belgrade #beograd #centar #downtown #for rent #imonova #izdajem stan #izdavanje stanova beograd #nekretnine #STANOVI #stari grad #svetogorska #vlasnik

[zoranphoto]

Poginulo troje ljudi, više je ozlijeđenih! Oluja pomela Zagreb pa juri prema Slavoniji: ‘Ne pamtim ovakvo zlo’

Velika oluja uzrokovala je stravičan kaos u Zagrebu, a nevrijeme se sada kreće prema Slavoniji! Zasad je potvrđeno da je preminulo troje ljudi.   Više je ozlijeđenih. Očekuje se konferencija za medije zagrebačkog gradonačelnika Tomislava Tomaševića. Crni oblaci su se oko 16 sati nadvili nad gradom, jak vjetar nosio je krovove i čupao drveća, a promet je u potpunom kaosu. Sve službe su na terenu i mole građane da zovu samo ako im je život u opasnosti. Ništa nije bolje ni u predgrađima, u Zaprešiću i Samoboru je totalni kolaps…

Zagreb ovo ne pamti!

Pogledajte kaos u Ilici, auti doslovno plivaju u vodi! Ilica, strogi centar Zagreba, nakon polusatne oluje pic.twitter.com/38i0wF0MPX — trpimir goluža (@t_goluza) July 19, 2023   “Ne pamtim ovakvo zlo, Bože pomozi nam!”, govori nam čitatelj. Žestoko je bilo i u okolici Zagreba.

Mrak nad Zagrebom

Oko 16 sati nad Zagrebom su se nadvili gusti oblaci sa snažnim olujnim vjetrom. Olujni vjetar diže krovove u Zagrebu! @N1Hrvatska pic.twitter.com/IRHmxldaDC — Tea Blažević (@blaTeabla) July 19, 2023  

Sve je počelo oko 15 sati u Sloveniji

Utorak poslijepodne donio je dramatično promijenjeno vremensko stanje u Sloveniji. Oko 14 sati, Slovenska agencija za okoliš promijenila je narančasto upozorenje u crveno za zapadnu i središnju Sloveniju, najavljujući olujni sustav koji se ubrzano kretao prema istoku, praćen jakim udarima vjetra. Situacija je postala tako ozbiljna da je, nešto prije 15 sati, cijela država bila obavijena crvenim upozorenjem. Nevrijeme je karakterizirano vrlo jakim udarima vjetra, a u 15 sati posebno teška situacija bila je u okolici Ribnice, gdje je zabilježena olujna ćelija s tučom. Postojala je i opasnost od porasta bujičnih voda. Zanimljivo je da su se nevremena počela razvijati već u utorak ujutro, nakon što su se u utorak navečer potrošile raspoložive energije. Olujni sustav koji se oslabio premjestio se nad sjeverom i sjeveroistokom Slovenije, no ubrzo je počeo jačati i prvo je zahvatio zapadnu regiju zemlje. Agencija za okoliš Republike Slovenije (Arso) prvo je izdala crveno upozorenje samo za zapadnu i središnju Sloveniju, no uskoro su cijelu državu obuhvatile crvene oznake upozorenja. Glavni grad, Ljubljana, nije bio pošteđen od ovog snažnog nevremena. Oko 14:30, uvjeti su bili najteži, a situacija je bila toliko kritična da su trgovački centri, poput Aleja Šiške i Cityparka, omogućili besplatno parkiranje u svojim garažama zbog nepovoljne vremenske prognoze.

Nažalost, uvjeti za stvaranje jakih oluja bili su povoljni taj dan. Snažan zapadni vjetar puše na visinama, dosežući brzinu od oko 90 kilometara na sat na visini od oko šest kilometara. Atmosfera je postala još nestabilnija nego dan prije, a izrazit pad temperature primjetan je između 3 i 7 kilometara nadmorske visine. Ovo stanje je rezultat “pustinjskog” sloja zraka koje visinski vjetrovi donose iznad Sjeverne Afrike, što povećava labilnost atmosfere. Očekuje se da će se nevrijeme smiriti u drugoj polovici noći ili rano ujutro, no stanovnici Slovenije trebaju biti oprezni i slijediti upute i obavijesti nadležnih agencija kako bi ostali sigurni tijekom ovog intenzivnog vremenskog događaja. Močan nevihtni sistem se trenutno nahaja nad osrednjo Slovenijo in se hitro pomika proti vzhodu, beležimo zelo močne sunke vetra. pic.twitter.com/WwmybWgYKH — ARSO vreme (@meteoSI) July 19, 2023  

Tuča u Karlovcu

Tuča veličine oraha pogodila je i Karlovac.

Prognoze DHMZ-a

“Na Jadranu pretežno sunčano i vruće, osobito u Dalmaciji, na sjevernom dijelu je moguć pljusak još ujutro. U unutrašnjosti djelomice sunčano s promjenjivom naoblakom, prijepodne mjestimice kiša, osobito na istoku, a popodne poneki lokalni pljusak ponajviše u gorju i središnjim predjelima. Vjetar slab do umjeren sjeveroistočni, na sjevernom Jadranu bura mjetimice jaka, drugdje jugozapadnjak i jugo. Najniža temperatura od 17 do 21, na moru između 24 i 27. Najviša dnevna uglavnom od 25 do 30, na Jadranu između 32 i 36 °C”, najavili su iz DHMZ-a.

Nakon nekoliko minuta, nad Zagrebom je svanulo. Mrkli mrak je nestao, a kiša je nastavila padati kao iz kabla. Grad je u blagom kaosu. Dnevno.hr Foto i video : Zagreb , Facebook / Twitter Read the full article

#karlovac #nevrijeme #tuča #zagreb

[mndstz]

Sva lica anksioznosti: Kako da pobedite svaki put

Društvena anksioznost pogađa milione ljudi u svetu, ali se manifestuje na različite načine. Ima ljudi koje uznemirava strah da neće imati šta interesantno da kažu kad se nađu u društvu, dugi su jako zabrinuti zbog mogućnosti da drugi primete njihovu nervozu (rumenilo kože, pojačano znojenje)… Prema psihologu Dejvidu Moskoviču, to su dva od četiri najčešća tipa socijalne anksioznosti. A ako prepoznate korene i vrstu vaše anksioznosti, lakše ćete moći da se nosite sa tim osećajem. "Jako pomaže kad uspete da identifikujete šta je ono što vas plaši i što pokušavate da izbegnete. Često nije u pitanju sama situacija ono čega se ljudi plaše, već ono što veruju da bi moglo da se desi u takvoj situaciji", kaže Moskovič, profesor na Univerzitetu Voterlu u Ontariju. "Često je u pitanju zamišljanje katastrofe sa kojom osoba veruje da će se suočiti u određenoj situaciji", objašnjava Moskovič za "Hafington post". "Važno je da osoba koja pati od anksioznosti to razume, to je inicijalni korak, da prepoznaju kakav strašan razvoj događaja zamišljaju." Moskovič je, na osnovu svojih istraživanja, identifikovao četiri tipa (ili izraza) društvene anksioznosti: Anksioznost zbog socijalnih veština i ponašanja Anksioznost zbog činjenice da smo anksiozni Anksioznost zbog fizičkog izgleda Anksioznost zbog karaktera Psiholog Elen Hendriksen njegov rad iskoristila je kao polazište za svoju knjigu "Kako da budete ono što jeste: Utišajte unutrašnjeg kritičara i prevaziđite socijalnu anksioznost". Hendriksenova smatra da svi ovi tipovi anksioznosti imaju nešto zajedničko: bazirane su na strahu od "fatalne nesavršenosti", nečega što ima veze sa našim fizičkim izgledom ili socijalnim veštinama, što će "izaći na videlo" i učiniti da izgledamo glupo. "Iako nama ta 'strašna nesavršenost' deluje sasvim realno, u stvarnosti u najvećem broju slučajeva ili ne postoji, ili je sasvim zanemarljiva, i ni u kom slučaju neće izazvati osudu koje se toliko plašimo", kaže ona. "Prepoznavanje tipa socijalne anksioznosti je prvi korak ka prevazilaženju. Prvi korak u 'reprogramiranju' vašeg mozga, tako da nestane taj osećaj da niste dovoljno dobri." Kako da konačno sebe uverite da ste stvarno dovoljno dobri i stavite taj osećaj anksioznosti pod kontrolu, umesto da on kao do sada kontroliše vas? Evo šta stručnjaci preporučuju. Anksioznost zbog socijalnih veština i ponašanja Ako se prestravite od same pomisli na "diskusije u malim grupama" (oko nekog projekta na poslu, recimo) ili se uznemirite kad znate da idete negde gde ćete morati da ćaskate sa ljudima, vaša anksioznost skoncentrisana je oko vaših socijalnih veština (ili manjka socijalnih veština, kako to verovatno izgleda iz vaše perspektive). "Možda ste zabrinuti da nećete imati o čemu da priačte, ili da će osobe sa kojima razgovarate misliti da ste čudni i nezanimljivi", kaže Moskovič. "Zamišljate da će ljudi želeti da što pre završe razgovor sa vama, a onda se udaljiti sa izrazom prezira na licu." Iako je prvi poriv koji osetite, ako patite od ovog tipa socijalne anskioznosti da sve što biste mogli da pričate "smislite" unapred, ili da nađete neki ćošak i veče provedete skrolujući po telefonu u nadi da vas niko neće primetiti, Moskovič kaže da bi zapravo trebalo da se upustite u to što donosi prilika koja vas očekuje. Priđite ljudima, upoznajte se, razgovarajte… čak i ako morate to sebi da predstavite samo kao (potencijalno) zabavan eksperiment. "Upustite se u što više konverzacija 'jedan na jedan', vežbajte fokusiranje na zadatak koji je pred vama - slušanje onoga što vam druga osoba govori i odgovarajući prirodno, održavajući kontakt očima sve vreme", savetuje on. "I dok to radite, skupljajte 'dokaze' da ljudi (očigledno) ne misle da ste čudni ili dosadni." Ukratko rečeno, prestanite sami sebe da sabotirate. To što ste vi nervozni, uznemireni i osećate se čudno dok razgovarate sa nekim ne znači da vas ljudi doživljavaju na taj način, niti da takav utisak ostavljate. Anksioznost zbog anksioznosti Kad ste nervozni jer se bojite da će drugi primetiti vašu nervozu, osećate se kao da je džinovski reflektor usmeren pravo na vas. I kako vreme odmiče, vi sve više crvenite, znojite se i sve vam je teže da se smirite. Kako da prevaziđete to? Moskovič savetuje da ne izbegavate situacije u kojima se osećate tako. U krajnjoj liniji, niste centar sveta i malo je verovatno da će svi prisutni uopšte primetiti da ste pocrveneli. "Ako ste na nekom društvenom događaju, većina ljudi je manje ili više nervozna, naročito ako je događaj formalne prirode. A što više budete 'vežbali', ti vidljivi 'simptomi' anksioznosti biće sve manje primetni", kaže on. Anksioznost zbog fizičkog izgleda Kad je koren vaše anksioznosti u vašem izgledu, ogledalo vam nije prijatelj. Pogledate se i vidite "ogromnu bubuljicu koju nikakav korektor neće pokriti, kosa vam je užasna, i stvarno je trebalo da skinete četiri, pet kila pre nego što se tako obučete"… Prestanite da budete tako strogi prema sebi. Svi mi imamo mane. A, zabave radi, tu je i činjenica da što se više trudimo da ih prikrijemo, one se sve više vide. I zato je jedini način da se oslobodite tog osećaja - da prihvatite sebe. "Okrutni paradoks socijalne anksioznosti je da stvari koje radimo da bismo je prikrili - preterivanje sa količinom šminke, kosa preko lica, dugi rukavi usred leta - samo će privući pažnju na to što želite da prikrijete, šta god to bilo", kaže Hendriksonova. Nemojte dozvoliti da vas socijalna anksioznost spreči da provodite kvalitetno vreme sa ljudima koje volite i koji vas vole. Sledeći put kad vas prijatelji pozovu na piće usred nedelje, idite. Čak i ako je vaša omiljena haljina u kojoj izgledate kao da ste pet kila mršaviji na pranju. Kad izbegavate ljude, ili ne dolazite na događaje na koje ste pozvani, vi šaljete poruku da ne želite da učestvujete, iako je zapravo za to "kriva" anksioznost, objašnjava Hendriksenova. Anksioznost zbog karaktera Kad se vaša anksioznost vrti oko karaktera, osećate se kao najneinteresantnija osoba u prostoriji, uvek. Mislite da svaki razgovor učinite dosadnim i besmislenim, sigurni ste da niko ne želi da čuje ništa o vašem poslu, a čak i ako vam neko postavi neko pitanje na tu temu, sigurni ste da ćete se pokazati kao potpuno nekompetentna budala. Nemojte biti tako strogi prema sebi. Niko nije beskrajno duhovit, vrcav i zabavan sve vreme. Niko ne puca od samopouzdanja sve vreme, niti se u sve razume, zar ne? Pa, zašto bi za vas važila drugačija pravila? "Istina je da kad pokušavate da se predstavite kao osoba bez mana, zapravo ostavljate utisak nadobudne, neprijateljski nastrojene osobe. Sitne nesavršenosti su ohrabrujuće iz perspektive drugih ljudi, i čine nas otvorenijim. Nosite ih sa ponosom", poručuje Hendriksenova. Let's block ads! (Why?)

[superbmakerzombie]

Maksimir u fotografiji

Tajanstvena veza čovjeka i prirode možda se najbolje osjeća u motivima umjetnika fotografije Josipa Klarice. Park Maksimir, nedaleko od kojeg stanuje, i on na svoj su način kao strogi centar Zagreba i Tošo Dabac. Za oba velika majstora fotografije ta su mjesta izvor neiscrpne inspiracije i umjetničkih opusa. Gledamo njegove fotografije iz 80-ih i 90-ih godina. Lipa s fotografije u krugu je…

View On WordPress

[cuckingfrazy]

Brana Petrović (1937 – 2002 – 2017)

Šta mi se dešava

Na osamdesetogodišnjicu rođenja i petnaestogodišnjicu smrti Branislava Brane Petrovića, jednog od naših najznačajnijih savremenih pesnika, objavljujemo izabrane fragmente iz kolumne „Šta mi se dešava“ koju je Petrović decenijama pisao za NIN

Šporet

Kupio sam šporet na drva. „Šporet na drva“ nije baš jezički usklađeno, ali tako se kaže. Može i ugalj, ali moj šporet ga izbegava. Svaka čast gospodi koja su već od sedamnaestog veka imali parno grejanje, ali meni se otac u detinjstvu grejao pored ognjišta. Još imam rođake, tamo na Kukutnjici, koji imaju kuće s ognjištem i verigama – kad odem, podložimo, ponekad. Znaju da ja to volim, dočim oni radije na elektriku. Dobro, nisam ni ja kupio šporet na drva iz nekih filosofsko-etnoloških pobuda, nego iz praktičnih razloga. Štedljiv sam čovek, a drugovi iz Elektrodistribucije prete bankrotom. A ispalo, bogme, kao u knjigama mudraca. Založim svoj šporet, a on plaminja i pucketa. S jedne strane plaminja i pucketa šporet, a s druge strane televizor. Milioni i milioni godina su između šporeta i televizora (šporet je samo korak od pećinske vatre koja je osvetljavala ruku mog genijalnog rođaka iz Altamire, a televizor je novo, neshvatljivo čudo čovekovog genija!), a evo ih na pet koraka, gledaju se, pucketaju i plaminjaju, pucketaju i plaminjaju. „Gasim“ televizor. Bar dok ne prođe ovo predizborno beščašće.

(1. novembar 1996.)

Iscelitelj

U Staroj Grčkoj bejaše se pojavio čovek koji govoraše da prostim dodirom, blagom masažom i energijom svog tela može izlečiti od raznih boleščina, čak i onih pred kojima je zvanična medicina nemoćna. Od tamošnjeg kralja zatražio je dozvolu za upražnjavanje svojih sposobnosti. Kralj ovako razmišljaše: Dodirom, masažom i energijom taj čovek ako i ne može izlečiti, neće ni naškoditi. Ali… Kralj je naredio da mu dovedu tog čoveka. Odobreno ti je, rekao je kralj, tom čoveku, da lečiš dodirom, masažom i toplinom tela. Ali samo pod uslovom da nikada u tim seansama ne izgovoriš ni jednu jedinu reč. Ako si i lažac, dodirom nećeš oštetiti drugog čoveka. Ali ako si lažac i ako nisi stručan, svaka tvoja reč može biti opasna. Svaka tvoja reč može ubiti čoveka. Bio je mudar taj kralj. Pesnik je ostavio poruku: Ubi me prejaka reč. Novinarstvo je, kao i književnost, umetnost reči. Zloupotreba reči ravna je zločinu. Klevetničko novinarstvo najteži je oblik kriminala. U rečima klevetnika reč je revolver. Oklevetati čoveka nije isto što i kritikovati. Kritika je demokratska tekovina. Kleveta je sušta podlost. Hitler je u svom štabu imao klevetnike profesionalce. I Staljin ih je plaćao. U rukama žurnalista-hulje reč je vrlo opasna. Reč, jedan od najvećih darova. Bio je mudar stari grčki kralj.

(25. oktobar 1996.)

Pismenost

Činjenice su neumoljive (ne iznosim ih da bih nervirao Engleze): uz Vizantince, svete učitelje, Srbi su prvi u Evropi primili darove pismenosti. Desetak hiljada godina posle Kineza, ali šta da se radi, takav je bio raspored snaga u svetu. Statistika je, međutim, takođe neumoljiva (ne iznosim je iz mržnje prema Srbima) – u novi milenijum, evo sutra, Srbija ulazi sa 48 posto nepismenih u svojoj populaciji (ako se računaju svetski standardi pismenosti po kojima nije dovoljno umeti se potpisati uz napor hirurške intervencije). S toliko svojih nepismenih punoletnih građana normalno je što Srbija ima velike poteškoće s Demokratijom. Demokratija je složeno (da ne rečemo komplikovano) društveno uređenje. Diktatura je mnogo jednostavnija. Diktatura je kao otisak prsta. Šta sam ono hteo da kažem?

(13. novembar 1997.)

Prodaja

Prodat je „Imperijal“, najslavnija ugostiteljska kuća prestonice. Kupljen je, dakle, „Imperijal“. Dlan o dlan i nek ti je sa srećom! Oko šarenog praseta na kraljevačkoj pijaci duže traje pogodba. O kravi i da ne govorimo. Ko je prodao „Imperijal“? Ko je kupio? Znam, a ne znam. Ne znam ni zbog kupca, još manje zbog prodavca. A Narodni muzej u Beogradu? Strogi centar, struja, voda, zasebni ulazi…

(20. novembar 1992.)

Bombe

Ravnodušje je početak smrti. Pojednica, naroda, ljudske vrste. Slavimo Dejton, sve one nesporazume, dogovore, pritiske, poniženja svih vrsta, potpise, večere, obraćanja naciji, onaj kičeraj. Nije to ono kao kad je putovao Tito, ali ipak se radujemo kad S. Milošević, sa svitom trgovaca, mešetara, tezgaroša, policajaca, odlazi na daleke pute. Niti vodi glumce niti pisce i recitatore, kao Tito, a ipak nam lepo, kao da vodi, kao da smo na Galebu. Spremamo se za izbore, demokratija ili smrt. Duvali smo, baš nekako ovih dana prošle godine, u pištaljke: ispalo je da smo popušili. A gde smo do u mišjim rupama golog opstanka, na saznanje da su Amerikanski moćnici na srpsku nejač i sirotinju, iz vazduha, s bezbednih visina, bacali ATOMSKE BOMBE. Dobro smo čuli: atomske bombe. Pale su bombe i na srpsku i na muslimansku i na hrvatsku sirotinju i nejač – sve je to tamo komšiluk, svi su pokusali radioaktivni čorbuljak. Gde si, Beograde, sa svojim slobodarskim ulicama? Zašto ćutiš pred tom strašnom nesrećom? Gde su ti trube, zvona i pištaljke, gde su tvoje oslobodilačke zastave? Znam da Vašington suzama ne veruje, kao što ni Moskva nije verovala, ali ako nam ništa drugo nije preostalo: plačimo. Primiće se ljudska suza.

(27. novembar 1997.)

Puževi

I puževe smo istrebili: ni za dečji crtež ni jedan nije ostao. Seoska jajara i gradski autsajder nemađahu milosti. I strašni nacionalni profiter koji plaćaše u kešu. Iz prepunih vagona i ogromnih kamiončina čuo sam njihovu nečujnu cvilež. Po drumovima i železničkim pragovima slivala se njihova suza. Evropska trbušina gutala ih je sve utrobom i kućicama, gutala i gutala – mnogo je nama bilo potrebno njihovog novca za naš slom. Za puževima je išao vrganj, za vrganjom borovina, za borovinom ruda – strašna je naša revnost da rasturimo sve što imamo. Kao da smo, bože prosti, poslednji na ovim prostorima. I ljude izvozimo, moj kneže, ali to ide gratis. Naš dobrovoljni prilog novom svetskom poretku.

(4. decembar 1992.)

Knjige

Citat: „Pisci se lasno uhvate u zamku da su `probuđeni deo naroda`“: iz te zamke se posle mnogo teško iskobeljati. U sredinama koje su na porazima gradile svoju slavu a na patnji dostojanstvo, i koje ni krajem ovog milenijuma nisu dosegle smirenost i slobodu, ta „romantičarska“ isprepletanost umetnosti (posebno književnosti) i narodnih interesa žilava je kao ukletost. Pisci nacionalnog prosedea baš kao vrači i sveštenici, proroci i pevači, vide sebe ispred naroda, ispred plemena, na tegobnom putu u neizvesnu budućnost. U bukvarima i čitankama i drugim govornim učilima oni su na prvim, središnjim i poslednjim stranicama. Mladi čovek je prinuđen da kao pesničku umetnost prisvoji najobičniju stihoklepačku trivijalnost samo zato što je kroz nju (tu dakle stihoklepačku skalameriju) „progovrio narod“, a da do suštastvenih pesničkih ozarenja ne dosegne nikada. Na Sajam knjiga idem tek sutra. A i ne moram: bio sam prošle godine.

(27. oktobar 1995.)

Laparal

Iznenada, u toku jutarnjeg treninga, uočih sličnost između LAPARAL i LARPURLAR (laparala i larpurlaristi). Nije u pitanju MUZE ĆUTE KAD TOPOVI GOVORE – tog daveža od izlizane kvazifilozofske poslovice mi je dosta – u pitanju je krhka mera ljudskosti. Na vas, skribomani, mislim. Stihoklepci na svaku ruku. Brbljivci podstrekači. Rimovana hrabrost, versifikatorsko junaštvo. Odlikaški pismeni zadaci koje nastavnica šalje na konkurs. Laparala, srski larpurlaristi. Politikantske hulje, o te zevzečke metafore. Humor u parlamentu – dođe mi da bijem a ne da se nasmejem, dođe mi da im isporučim psihijatra. Feljtonski pljuvači, slavne slugeranje. Kraaaaljaaaa! – urliče dripoš, onaj isti što je „milažio“ Brozu da se Njegovo veličanstvo pronađe, dovede i obesi. Niko ne sme da te bije, pa u pleksus. Trening za zlu ne trebalo. Patriotičeski stihotvor, potpis i baška žiro-račun. Ne da se Muza tako lasno pomu(s)ti.

(22. maj 1992.)

Post skriptum

Kad NIN s ovom beleškom izađe pred narod, znaće se rezultati Izbora. Ja ih priznajem jer ih je narod overio. Svi moramo s narodom, bez obzira na to šta nam naša pregolema pamet pametuje. Zar nije tako, o ti, moj filozofe?

(25. decembar 1992.)

[mndzdr]

Kako da preživite ujed zmije

Zbog visokih temperatura moguće ubrzano razmnožavanje insekata, glodara i zmija. U Srbiji su otrovnice retke, ali ipak treba znati kako se pravilno postupa u slučaju ujeda zmije. Foto: Guliver/Getty images, Thinkstock U ovom periodu godine mnogi odlaze u parkove, šume, šetnje pored jezera, reka ili na sela. Prilikom košenja ili bilo koje druge aktivnosti, jako je važno da pazite kuda hodate, ali nekada se zmije toliko kamufliraju da ih je gotovo nemoguće primetiti. One najčešće traže skloništa u kamenjaru ili vlažnoj podlozi, ali pravila ne postoje. Zmije mogu biti bilo gde, na drvetu, u vodi, čak nije retkost ni da zalutaju u strogi centar grada. Ukoliko osetite neprijatan bol, a hodali ste po travi ili kamenju i niste sigurni šta je u pitanju, najvažnije je da ne paničite. Kada je reč o ujedu zmije na bolnom području nalaze se tragovi ujeda koji u ovom slučaju uglavnom ne krvare, i vidljivi su kao dve male ubodne ranice na rastojanju od 1-1,5 cm. Pravilo 'ne paničite' je glavno i najbitnije. U najgorem slučaju reč je o zmiji otrovnici, ali čak i tada imate najmanje jedan sat da stignete do najbliže zdravstvene ustanove gde ćete primiti protivotrov. Ipak, to pravilo ne važi ako je reč o ujedu na vratu ili glavi, ili ako je otrov dospeo u krvni sud. Zmijski otrov tada dospeva u krvotok i ne možete usporiti njegovo širenje kao kada je reč o ujedu za nogu ili ruku. Tada zaista morate hitno otići u zdravstvenu ustanovu. Zmija vas neće napasti sama. Ona ujeda isključivo u samoodbrani, a najčešće zabeleženi ujedi su na nozi. Jako je važno da svaki ujed tretirate kao ujed otrovnice. U tom slučaju, morate se odmah umiriti, kako se cirkulacija ne bi ubrzavala. Samim tim usporićete širenje otrova kroz organizam.  Ekstremitet, noga ili ruka, mora biti podignut i imobilisan nekim od sredstava koja su vam pri ruci. Sledeći korak je nadvezivanje ujedenog ekstremiteta, neposredno iznad mesta ujeda. Povez kojim nadvezujete ranu mora biti širok najmanje 5 centimetara (nikako ne koristite perle, užad i sl.). Možda ste čuli kako ranu ne treba nadvezivati, ali te se glasine odnose na prezatezanje poveza, što se nikako ne sme uraditi! Krv mora cirkulisati i otrovanim područjem. Najbolje je nadvezati ranu tako da imate prostora da provučete prst ispod poveza, kako bi krv mogla da teče od vena nazad ka srcu. Zatim je na mesto ujeda neophodno staviti hladnu oblogu, nikako led! Dovoljna je krpa prethodno nakvašena hladnom vodom.  Pijte što više vode, nikako alkohola, kafe ili drugih napitaka. Ukoliko ste zaista daleko od zdravstvene ustanove, i procenite da vam je potrebno više sati da stignete do lekara, jedino što možete još da učinite je spajanje ranica ujeda. Nožem ili skalpelom koji prethodno morate dezinfikovati (očistiti alkoholom) napravite rez ne dublji od pet milimetara i pustite ranu da iskrvari. Tako će sa krvlju izaći i veća količina otrova. Zatim otrov koji se zadržao na površini kože očistite suvim ubrusom. Tek nakon toga ranu tretirajte hladnim oblogama. (Ovo nije jedan od načina koji se preporučuju, jer ukoliko predmet kojim pravite rez nije zaista sterilan, može nastati znatno veći problem od samog ujeda.) Jedno od najvažnijih pravila kada je u pitanju ujed zmije jeste da otrov nikada i niko ne sme isisavati! Većina nas ima male, neprimetne ranice u ustima ili pokvaren zub. Ukoliko bi otrov dospeo u ranu u ustima, otrov bi se znatno brže proširio! Osim toga, opšte je poznato da čovek u ustima ima mnoštvo bakterija koje bi mogle samo da ugroze stanje ujedene osobe i isisvanje ne bi imalo nikakve pozitivne efekte. Stoga, scene koje gledate u filmovima nikada ne primenjujte! Ukoliko niste bili sigurni da li vas je ujela zmija ili neki insekt, ako u narednih 20 minuta bolno područje ne otekne ili se ne pojave vidni tragovi, ili pak ne osetite mučninu i pospanost, onda nije u pitanju ujed zmije. Ipak ne odustajte od hitne posete zdravstvenoj ustanovi, jer mnogi insekti imaju snažan otrov i sam ujed mogao bi ostaviti fatalne posledice po vaše zdravlje. Kao poslednji savet, kako ne bi došlo do ujeda zmije, oči držite širom otvorene i pazite kuda se krećete. Pobrinite se da u vašoj blizini nema "štekova" u koje se zmija može zavući. Let's block ads! (Why?)

[imonovanekretnine]

Knez Mihailova - Trosoban-Namešten

Izdavanje trosobnog nameštenog stana,strogi centar, pešačka zona.

Beograd, Stari grad, ulica Vuka Karadžića, trosoban, 70 kvm, 3/4st, etažno grejanje, lift, kompletno namešten i odmah useljiv. Renoviran stan u reprezentativnoj zgradi, u pešačkoj zoni Knez Mihailove ulice. Izdaje se na duži vremenski period uz jedan depozit. Cena zakupa je 700 eura. Foto Galerija – Slideshow Nacrt stana Izdavanje vodi Boris Čoko, lic.br.113, mob.tel. [phone] Z A K A Ž I T…

View On WordPress

#izdajem stan #izdavanje stanova beograd #knez mihailova #nekretnine beograd #trosoban

[imonovanekretnine]

Palilulska pijaca-Dvosoban

Strogi centar, Ilije Garašanina, dvosoban, 53kvm, 6/7, cg, lift, kompletno namešten, svetao, u dobro odrašavanoj zgradi, u neposrednoj blizini Skupštine, Palilulske pijace i Tašmajdana. Izdaje se na duži vremenski period uz jedan depozit. Kućni ljubimci nisu dozvoljeni. Cena zakupa je 480eura

Foto Galerija – Slideshow

Nacrt stana[googlemaps…

View On WordPress