#ne znam ni sama više

[annanikolajeva]

kritika zdravog razuma

i lomače koje su potpaljene, djelima koja sam napisala, i bičeve koji su ispleteni od moje duge, tamne kose. 

i ljuto crvenu, spaljenu kožu, čiji se vonj širi selima, i duboke ljutite rane, što odjeću na meni prljaju 

podnijet ću lakše, preboljet ću prije nego kritiku moga uma. 

moje tijelo zna zaliječiti ono što moj um ne može godinama. zato ću prije potrčati nakon polomljenih nogu, nego govoriti glasno nakon pogreške razuma. 

26. veljače 2023.

#osobno #moje rijeci #pjesme #poezija #tekst #kritika zdravog razuma #ponovno sam inspirirana wow #balkan #balkanski tekst #književnost #ne znam ni sama više

[pogledomdosrzi]

Šta da radim s ljubavlju

Nisam nikad nikom rekla

Pa ni sebi samoj

Naglas posebno

Ni u jastuk

Ni u zrak šapatom

Ni u vodu

Ni papiru

Ali uvijek sam htjela da budem voljena

I da povjerujem u tu ljubav

Da živim u toj ljubavi

Nije da je bilo do drugih ljudi

Određeni su bili

I više nego velikodušni u svojoj ljubavi

Pažnji

Ali ja sam imala problema

Sama sa sobom

Ja nisam znala da budem voljena

Nisam bila uvjerena u nju

I ne radi tuđina

Već radi same sebe

Ponekad mi se činilo

Kao da nisam dala pristupa

Možda nesvjesno nisam htjela ljubav

Pa nisam znala šta da radim s njom

Kao da sam na svoje srce

Stavila znak stop

Možda jer sam se grčila u strahu

Da tako voljena urpljam istu tu emociju

Moguće je da sam vjerovala

Kako sam sposobna

Pokvariti sve što mi je na drumu

Ili sam se pribojavala

Da kad jednom čitavim bićem osjetim ljubav

Drugi put osjetim

Kako iščezava

Ne samo iz mene

Već iz čitave moje okoline

Da nešto što sam jednom imala

Sutradan ne budem znala

Ni gdje je mogu pronaći

Makar kod drugih ljudi

Možda sam za samu sebe mislila

Da je ne zaslužujem

Samu sebe sam voljela tek toliko

Da funkcionišem u svojoj glavi

I s drugima u prostoriji

Tek toliko da imam ljude

S uzajamnim poštovanjem i razumijevanjem

Ali ne i da vide kako je i jedna

Zabarakadirana tvrđava

Nekada bila plačljivo more

Ili čak čitava planeta

Možda nisam htjela opet slušati ono

Previše je krhka

Slomit će je svijet

Jesu li u mene stavili sigurnost

Da će se narod na mene obrušiti

Ako pokažem imalo emocije drugima

Pa čak i sebi

S vremena na vrijeme imam osjećaj

Da bih trebala bar na sat

Postati opet ono malo dijete

Osjetljivo i razmaženo najiskrenijim namjerama

Kako bih znala da je sasvim u redu

Bit onaj kome se pomaže

I onaj koga voliš

Onaj ko plače

S kojim plačeš

Onaj koji se ruši

A ne stijena od koju se more sudara

Hoću da budem opet dijete

Koje vjeruje

Da moraš biti voljen

Da si zaslužio biti voljen

Osjetim da je nužno

Ponijeti samu sebe

Iz djetinjstva

I urazumiti je

Nikom nikad nisam rekla

Ali sam uvijek htjela

Da se nekom sklupčam u krilu

I da me zagrli snažno

Kao da ću se svakog momenta

Raspasti na komadiće

Da ne da da se raspadnem

Ili ako se to i desi

Da budem sigurna kako će pokupiti

Sve moje djeliće i ponovo sastaviti u cjelinu

Bez imalo muke

Želim da mi neko napokon poljubi ruke

Lice

Da me stavi na svoja prsa

Kako bih bila smirena tuđim srcem

Da mi kaže da će sve biti okej

Da me voli

I da napokon u to povjerujem

Da osjetim svu ljubav

Onakvu kakva stvarno i jest

Ali kad bih i imala takvu priliku

Ja bih se vjerovatno nekako

Uspjela otrgnuti

A ne znam kako

Da to ne uradim

Ne znam čime da srušim zidove oko sebe

Kako da otključam sve brave

Kad ne mogu naći ključ

Odakle da počnem

Kada prihvatim ljubav

Gdje ću je ostaviti

Mama

Znaš li možda ti

Gdje ću da posložim svu silnu ljubav

Šta se radi s ljubavlju

Kad je dobiješ

I napokon prihvatiš

Mama

Ili bilo ko

Kako ću biti voljena

Kada većinom i zaboravim

Da me ljudi vide

Odakle da krenem

Šta se radi s ljubavlju

#citat #citati #ljubav #ljubavna poezija #love #poem #poezija #poetry #love poem #love quotes

[andjeocuvar]

O ovome se ne priča

Niko zapravo ne priča o stvarim problemima, o onima što nas ubijaju svaki dan. I ne to nije poksupljenje hleba, niti ko je na vlasti, i nije zato što je gužva u prevozu. Te stvari nikog od nas zapravo ne dotiču, ali svi uporno pričamo o glupostima jer niko od nas neće da prizna zapravo koliko je sjeban. I ne znam kad je ovo postalo ovako, samo odjednom preokret. Ćutanje. A vrištala bih svaki dan koliko sam uništena, ispražnjena, sjebana. Pričala bih o svojim problemima, o pravim problemima. Više nemam snage da glumim. Jednostavno nemam, i znate kako me sad ljudi gledaju? Ne gledaju...i kad krenem da pričam, da spomenem, da načnem temu samo mi kažu "prolazno", i onda ni ne završim sve ono što želim. Ućutim. I verujte mi boli, boli što sam ja uvek tu za druge, i što pokušavam da nađem svako rešenje, a sad kad trenutno nemam rešenje za sebe, opet sam sama. I proći će, možda. Ali i ako ne prođe, jebiga.

Ali o ovome se ne priča.

#svet #ja #pismo #bol #meni #prica #sebi #zivot

[bojesvemira]

Drži me molim te i ne puštaj kao što ja držim ove strune svog života, kao što držim granice od ludila. Oprosti mi, nosim bol u duši i tugu u očima kosom skrivam. Dođi mi molim te ne mogu više da sama bivam. Sve crno je i mraka se bojim, dodji i spasi me i oprosti mi teska sam. I cesto razmisljam o glupostima, mozak me ubija. Tableta me spasava, dodji mi stvarno mislim kad kazem da te volim. Oprosti mi, ne znam zasto sam ovako teska, oprosti mi sto puno psujem mozda ne bih trebala i da nebo kunem. Oprosti mi sto ne smijem reci kako se osjecam, sto imam strah od sjenke sa druge strane, trudim se sa tobom da komuniciram. Oprosti mi sto se trudim pobjeci od utvara proslosti, jos uvijek me proganja smrt najboljeg svodnika, cesto ga u snovima vidim. Zato cesto i placem, oprosti mi, ne znam vise ni ja za sto. Hvala sto si tu, sto me volis, sto primjetis kada se lazno smijem, ali od tvog osmijeha dusa cvijeta mi. Preko svakog oziljka ti lijepis flastere leptira, dajes krila i crtas nasmijane figure. Tetoviras me svojim poljubcima i za to ti nemam sta reci osim hvala. Tetovirati tvoje ime siluetu i broj je samo dio svega sto zelim da nosim na sebi, voljela bih da mogu ponijeti i svaku rijec koju si mi uputila, poljubac i osjecaj. Znas sta? Za tebe bez oklijevanja u smrt da idem, nadam se da ces se uvijek pored mene buditi i da ces sa mnom osijediti. Pisat cu ti poezije.Tvoje ime bit ce u knjigama, poezijama posvecenih osobi koju volim zbog koje disem i koja je razumijela tugu koju iza kose u ocima skrivam.

#ona #citati #ljubav #nedostajanje #suncokret #sarajevo #ljeto #ljubavni citati #balkan citati #sunce

[tijana91]

#Dan1

Nedostaje mi, napaljen sam. Skrhan sam, jebote ne mogu je izbaciti iz glave. Ah, nije da se hvalim ali da... svršavala je u dahu, deset puta u par minuta, bila je opsesivna sa mnom volela me je. Jednom mi je i priznala da me voli, da se sa mnom ne boji, da sam bolji od onog njenog prethodnog bednika koji je pijan tukao. Što sam je sanjao ne znam, ne mogu da je izbacim iz; glave, duše, tela, srca. Ustao sam sad više ni ne mogu da spavam. Otvorio sam prozor kiša pada, pokleta kiša. Ovde na prozoru sam je jebao od pozadi, svršila je u dahu, deset puta u toku par minuta,rekao sam to već. Uh ukrutio sam se, želim je, (drkam,) zamišljm scenu dok se sam zadovoljavam otečen mi je svako veče, očajan sam. Ima žena ne zna im se broj ali samo je ona bila život moj, i neću te druge jeftine nimfomanke, želim nju. Ona me je vodila po mraku, krala me je u dahu, nabijala mi kurvu svaku, jebala se sa mnom u žaru u borbi za joššš, za ne prestaj, daa, tako jee taj rad uh jošš malo i daj kurvin sine (smeh) daj mi ga, prodri u mene sad ajde jače, tako brže manijače ahh razvali me na ovom prozoru, neka vidi svet kako me jebeš. Znaš ja volim sebe kad sam sa tobom volim sebe pored tebe volim nas, (svršio sam, poprskao sam zid) obeležio sam mesto na kojem je obožavala da je jebem da joj uazim od pozadi. Pre nekoliko meseci je otišla, doslovno je nestala iz mog života. Jedno juto sam se probudio i zatekao sam samo njenu fotografiju na jastuku onu u mojoj crnoj košulji s ovog ptozora kako drži šolju kafe s ukusom Bejlisa, a na poleđini fotografije je pisalo: - Daj kurvin sine, daj mi ga... ''smeh'' ps: ''Zauvek će da te voli, tvoja kurva. u potpisu tvoja. t.t.'' Nikada je više nisam našaao, zvao sam je bezbroj puta, nikada se nije javila, prokleti telefon. Tražio sam je svuda nikada je nisam našao, i onda sam odlučio neću više da je tražim, pisaću o njoj o nama o životu bez nje a nekako opet sa njom možda ne u fizičkom onliku ali u psihičkom definitivno. I da mogao sam o njoj samo da maštam, da se prisećam svakog trenutka sa njom gde sam bio i gde je bila srećna i čedna. Propio sam se, večito tražim njene oči, njen osmeh na licima koje srećem usputno u prolazu. Sanjao sam je stalno, o njoj sam maštao, mnogo sam je voleo samo joj to nikad nisam rekao, a znala je to i ona sama osećala je taj miris ljubavi među nama. Bila je to jedna čista emocija, jedna priča. Nosim njenu fotografiju kao amajliju svuda sa sobom, uh kad je samo setim ta crna duga kosa prekrivala je njena leđa do kraja, ta kosa mirisna i meka kao svila voleo sam to, pa tek njene sise te što stoje kao dve, dve dinje i taj vtki struk, pa tek te duge noge, a oči, oči boje nezrelog kestena sve to stalo je u sto devedest centimetara njene visine. I ja sam stajao uz nju rame uz rame dok sam ulazio u nju (smeh) ali i čuvao sam je, njoj sam ruže krao kada bi se noću držali za ruke šetali gradom.

Kako smo se samo voleli, koliko mi nedostaje. #Dan1

tvoja. t.t.

#ljubavni tekstovi #ljubav #tuzni tekstovi #nedostajanje #ljubav na daljinu #misli #balkanski stihovi #ljubavni stihovi #balkan stihovi #ona i ja

[poeticlicense12345]

NEKI DANI TEKU

Jedan od „onih“ dana. Hladno, sumorno, snežno. Dan kada čovek „i ne ljubi, i ne žali, i ne želi..."(V.I.) U nekim davnim danima, vreme nije tako značajno uticalo na naše raspoloženje. Uglavnom nam je ograničavalo kretanje, pa smo se više bavili „duhovnošću“. Usput, mala digresija :grozim se, jezički nekorektne , sintagme, „stojim ti na raspoloženju“(umesto na raspolaganju!) Ovakvo vreme mi, doista, „stoji na raspoloženju“, odnosno, kvari ga. Kada samo pomislim koliko je knjiga pročitano u tim „sumornim“ danima, gotovo da čovek zaključi da je u našem prošlom životu samo bilo ovakvih dana.A nije! Nekako smo se nosili mišlju da nije važno šta vidimo, nego šta želimo da vidimo.Mi nismo videli te pahulje, koje boje belinom prozore, nego daleki, nama nedostupni svet, šarenilo i mističnost njegovu, iskušenja koja nas mame i čaroliju, koja nas zavodi na svakoj stranici knjige, koje smo, žedni svega, upijali. Kažu, postoji mudrost glave i mudrost srca! Ne znam koja je veća, ali svet koji smo nalazili iza korica knjiga kao da je uvećavao obe. Priče koje smo čitali, produžavale su iluziju života i on nam je izgledao beskrajno dug, gotovo večan .

Opominjem misli da se vrate u vreme sadašnje, kada ovo pišem. Listam novine. Čitam o inicijativi da se u Beogradu podigne skulptura posvećena „čitaču“, kakvu imaju mnoge metropole u svetu. Na stranu što ni sama reč „čitač“ nije jezički korektna (treba „čitalac“ ili „“čitatelj“), jer to može biti i aparat ili elektronska sprava, koja „očitava“ neko stanje. Naravno, nameće se pitanje da li jednom skulpturom možemo da rešimo zabrinjavajući problem nepismenih ili je to najbolji način da se on gurne, umesto pod tepih, „pod skulpturu“(Z.J.) Možda je i odgovor u tome što se „to“zove spomenik, a on se podiže „pokojniku“ (bog da joj dušu prosti –kulturi!). Demagoška je priča da će takva skulptura, koja predstavlja čoveka koji čita knjigu, podstaći nekoga da čita. U ovoj estradizaciji svega, teško da ćemo društvo, na taj način, vratiti knjizi. Danas je vrhunac „načitanosti“ i obrazovanja navođenje citata iz velikih i značajnih dela, bez svesti da u tim knjigama ima još mnogo pametnih misli sa kojima bismo se susreli, da smo ih pročitali. Znanje omogućava izbor, ali naši izbori su suženi, jer znanje sve manje cenimo, pa se i ne trudimo da ga steknemo. Poznato je da civilizacija i tehnologija menjaju svet, ali kultura menja čoveka. I tako, bez svesti o značaju kulture i obrazovanja, lutamo po sopstvenom unutrašnjem lavirintu. Pitanje je naše percepcije što to ne doživljavamo kao pretnju.

A, sneg daje neku bezobličnost svemu. ...Da li mi to ovo vreme „stoji na raspoloženju", pa sam ovako oštra ili mi nedostaju ružičaste naočari koje bi mi ulepšale svet u kome živim?Možda me je sam život razobličio, pa se više ne prepoznajem?

text author: Tanja Petrović Krivokapić

#art #umjetnost #poetic license #pjesnička sloboda #poetic #license #pjesnička #sloboda #prose #proza

[palegreendream]

"Ljudi koji su usamljeni ostaju usamljeni do kraja. I ne znam kako da se pretvorim, kako da reinkarniram sebe u osobu koja ne treba društvo? Želim da mi nitko nije potreban, ne želim se osjećati tjeskobnom jer sam sama, ne želim se više osjećati glupom, ni ružnom, ni malom pred drugima."

— from my diary on January 19th, 2024.

#diary #journal

[fikcijee]

"dat' ću ti svoje krumpiriće kad ti pojedeš svoje,

a ostaneš još gladna.

uhvatiti ću pauka pod čašu i dati tebi da ga pustiš

jer znam koliko ne voliš kad ih netko ubije,

ali i koliko ih se bojiš.

nikad neću biti grub prema tvojim osjećajima,

a pogotovo ne u onim danima u mjesecu.

donosit' ću ti milku i jagode koje toliko voliš.

maknuti ću ti gljive kad naručimo pizzu,

a ti možeš uzet' obje masline.

ljubiti ću ti posjekline od papira i

masnice na koljenima koje si zaradila na skejtu.

dat' ću sve od sebe da te saslušam kad god je

potrebno i da više ni u čemu ne budeš sama.

neću se ljutiti kad u sred filma počneš da mi pričaš

o glumcima i postavljaš pitanja o filmu.

pustiti ću te da ponekad pobjeđuješ u onom

našem hrvanju, a ponekad i neću.

slati ću ti slatke poruke kad se najmanje nadaš,

a najviše trebaš neku lijepu riječ.

i neočekivane poklone.

ne uvijek i ne po rasporedu,

ali kad god zaželim i kad god pomislim da

trebaš jedan takav.

ili sedam.

sa mnom uvijek ćeš imati nekog da te sasluša

nakon napornog dana na poslu ili nad*kane šefice.

promijeniti ću ti gumu na autu i provjeriti ulje kad

god bude potrebno.

držat' ću te za ruku.

voljeti te.

mnogo te voljeti.

u dobru i u zlu

u radosti i suzama.

u bolesti i zdravlju.

kroz život pa do smrti."

#balkan #balkan citati #slike sa tekstom #aesthetic #citati o sreci #ljubav #ljubavni citati #poezija #tuzni citati #zivot

[leylaslittleworld]

nešto što liči na ljubav

Znaš,

želim da si sretan.

da ponovo zavoliš nekog, da zavoliš više nego što si mene volio,

a znam da jesi.

previše se ja pravim jaka i gluha na emocije

ali umem da volim, bar tebe jesam.

Želim ti i jednu malu djevojčicu s kojom ćeš bojiti sve one barbie bojanke, dok vas žena tvojih snova posmatra.

Stvarno želim, želim ti sreću.

Onu sreću što ti je ja pružit nisam mogla.

Želim ti nekog ko razumije tvoje šale i ne ljuti se na sitnice, ko ima razumijevanja za vas oboje.

Želim ti osobu uz koju ces se smirit.

Ja sam vatra, ja palim sve pred sobom, baš kao i ti.

Trebaš nekog da te hladi kada planeš, a ja sam samo palila još više.

Ponekad, ljubav nije dovoljna - mi smo čist primjer toga.

Znaš, danas, u prolazu

osjetila sam miris tvoje koze, to me podsjetilo na tebe.

mjesecima ne pišem, ni ne pokušavam

teško mi je sastaviti nesto vrijedno,

jer sam u životu vrijednost dala pogrešnim stvarima.

Ne bi mogao vjerovati koliko sam odrasla otkad te nema (m) .

Nisam više ona djevojka koju pamtiš.

Šalim se vise, zivot ne shvatam preozbiljno, oblačim duge haljine i puštam sebi da budem svoja najbolja verzija.

Puštam sebi da volim i da budem voljena, više pričam s ljudima i odmah u početku emocije pokazujem iako sam u ovih par mjeseci previse “izigrana” bila - ali to je priča sama za sebe.

Slijedim svoje snove, ali znaš

šta mi vrijede kad me noćima sjećanja more i uz njih budna dočekujem zore.

[electric0aspirin]

Znam da je sretan sa drugom i neka je, volim Ga a ni sama ne znam kako. Ne poznajemo se, samo znam da je bio razočaran u jednu osobu ali mislim da se i to promjenilo. Ne krivim Ga što je otišao on ipak ima svoje prijatelje i svoje ljubavi, samo ne razumijem zašto je pustio da ikada bude bilo šta između nas. Mislim kada bi dobila poruku sa Njegovim imenom da bi naprosto poludjela, ne razumijem kako sam se uspjela toliko vezati za neku osobu. Čula sam previše loših stvari o Njemu ali mislim da to ne treba da bude prepreka nego motiv, jer možda bih ga baš ja uspijela popraviti tj. napraviti najbolju verziju Njega. Postao mi je jako velika inspiracija i uživam da pišem o Njemu kad već ne mogu sa Njim. Oprostila bih mu sve i skinila svaku zvijezdu sa neba samo kada bi me pitao, a za uzvrat bih tražila jedan pogled onih sjajnih okica. Naš prvi pogled nakon svega je bio nezaboravan, u trenutku kada sma se okrenila orema njemu već me je gledao. Kako sam ojestila ljubav u isto vrijeme sam osjetila i mržnju prema Njemu jer mi je to uradio ali to me je jako brzo prošlo a ljubav je ostala. Svake noći mi sve više i više fali i samo čekam saznanje o njenu da ki je sretan sa njom ili mu neko drugi osmijeh vraća.

-Volim te.

#ljubav #poem #inspiration #waiting #on #inspiracija #želja #motiv #briga

[katys-notebook]

Ako ikada budeš poželeo drugu, od tebe tražim jedino da mi priznaš to.

Boli me i sama pomisao da drugu gledaš kao mene, da sa drugom radiš sve što radiš sa mnom.

Znam da me ne bi izneverio, ali ako ikada do toga dođe, samo tražim da mi to kažeš.

Možda ti i oprostim jer ne bi pobegao od istine a ipak svemu dođe kraj, ništa nije večno...

Možda ti i oprostim jer ako ja nisam prava, želim da budeš srećan i nađeš pravu osobu.

Možda ti i oprostim ali ne bih više bila u tvom životu.

A moja jedina želja je da budeš moj dok trajemo, na primer zauvek?

Ne želim da te ikada druga oseti ili da ikada pomisliš na drugu.

Jer, znaš...

Mnogo njih je prošlo kroz moj život, ne i ostalo. Verovatno nisu suđeni, verovatno jer onda ti ne bi došao.

Znaš, nikada nisam i neću poželeti drugog. Verujem da si ti moja sudbina, i sanjam o tome da zauvek ostaneš tu.

Ljudi čine preljube jer im osoba nije dovoljna, prestanu da vole, ili jednostavno nikada nisu ni voleli.

Ljudi koji to urade ne znaju da vole, ne mogu te zavarati "Desilo se, bio/la sam pijan..."

Prijatelju ako voliš, i pijan i trezan znaš ciji si. Ako voliš, nećeš izdati, nikada.

Znaš, tako sam ja pijana, luda, blesava, cela tvoja... Ali kada to prođe, ja opet ostajem tvoja.

Ne razumem zašto ljudi uživaju da varaju. Zašto je lepo imati laku devojku jedno, dve, koliko god noći, kada možeš imati jednu svaku noć, tvoju, onu koja te voli i ne laže, ceo život...

Žena koja te voli te neće izdati, nikada. Ako to uradi, ne voli te.

Želim da ti budem ta jedna za ceo život, želim da sutra ponosno pričaš o meni, da sam tvoja i da mi veruješ toliko da bi mogao u živu vatru skočiti.

Vernost je izbor. A ja biram da budem tvoja, samo tvoja, zauvek.

Jer si mi dovoljan, i baš takav kakav jesi si mi najbolji.

Jer znaš, ništa nije večno ali ti si moja večnost. 🪐🌠

Tebi. ~K. 🖤

#ljubav #tekstovi #ljubavni statusi #ljubavni citati #ljubavni tekstovi

[sinderelaa]

Na svojoj strani života

ni ime ti više ne znam

možda sad zvuči drugačije

kad ga s drugim osjećajem s usana prebacim

ne bih nikad rekla da će prva pjesma koju pišem

nakon nekog dužeg vremena, biti o tebi

i ne volim to, al' baš ne volim

jednoj sam drugarici govorila kako

kada stvari napišeš

one bivaju realnije

i osjećanja bivaju izraženija

nisam o tebi mislila, kunem se

možda i godinu dana

danas drugačije izgledaš, razlog ni sama ne znam

možda jer si sad nepristupačan

ili jer te muče muke koje ni ti ne spoznaš

ja, ipak, ne znam šta da radim

kad te dobar čovjek povrijedi

i kad ti dobrog čovjeka povrijediš

i nedorečenost sam počela da volim

ne smeta mi više k'o prije

al ova nedorečenost mi poprilično ide na živce

ne zanima me toliko ni šta se dešava u tvom životu

ni koga imaš, koga više nemaš

samo neke sitnice da znam

jesi li živ, zdrav, kako ti je mama

i kako se nosiš s promjenama u životu

jer ih ja poprilično dobro prihvatam

A

[pogledomdosrzi]

Kose obrve

Rijetko kada znam da pokažem zaista

Kako i koliko volim

Dok u sebi nosim svu ljubav ovog svijeta

Gušim se u sve i jednom osjećaju

O kojem tek mogu lako samo da pišem

A na komplikovan način pokažem

I miješam rubikovu kocku

Sa onom za čovjeće ne ljuti se

Jer ulažem najveći znoj svojih misli

Na nešto što je jednostavno

Koliko tačkice na svakoj strani kockice

A slažem bezbrižno onolike boje

Što inače iziskuju mnogo više truda

Upitan mi je ukus za dječake

Gdje hodajuće, savršeno smotane probleme

Maltene uvijek zamijenim

Sa bošnjačkom kršinom

Ali kada prijatelji dođu u pitanje

Čuvam ih trenutno u uskom krugu

A namjeravam sačuvati u još užem

I neću moći nikad iskazati zahvale na njima

Onolike kojih su vrijedni

Posebice za moju jednu jedinu

Platonsku ljubav

Moje remek djelo u obliku sunčevog stanovnika

I ne volim da razglabam svaki dan svaki sat

Cijenim svoje osamljeno vrijeme

I nemam problem da određene

Duže ili kraće dane provedem sama sa sobom

Čak to sve više i više praktikujem

I katkad su moji najspokojniji trenuci

Kada ih provodim u gradu sa slušalicama

Nije mi toliki problem više

Upoznavati se s novim ljudima

Niti ulaziti u nove kafiće

Uviđam kako svako ovdje vodi

Svoju frku i politiku

I nemaju volje za tuđim umnim zasijedanjima

Malo kada se loše osjećam u svojoj koži

I napokon sam našla frizuru koja

Najviše pristaje uz mene

Ne češljam svoju kratku kosu

Od šminke jedino upotrebaljavam

Sjaj za usne

Nakit mi je počeo skupljati prašinu

U kutijici koju sam dobila za

Jedanaesti rođendan

Sada jedino nosim lančić

Sa srcolikim medaljonom

Najklasičnije halke

I maminu burmu

Ne pišem više koliko sam prije

Mada, ne dam da se privremena

Opustošena ulica

Pretvori u napušteni grad

I još uvijek nisam neki logičar

Ja živim u uvjerenju da su moje sve žile

Pri stvaranju bivale nekako drugačije posložene

Jer ovakva komplikovanja u mislima

Mogu biti obrazložena

Samo nekim anatomskim poremećajima

Te ja ni sad ne znam kuda dalje

Sa ovim daj Bože dugim životom

Ali vremenom sam naučila

Kako se oko toga ne trebam sikirati

Ne bih trebala ni za mnoge druge stvari

I koliko god željela

Da se manim bespotrebne brige

Zauvijek bih voljela ostati

Djevojčica koja ima mrk pogled

Čak i onda kada nije ljuta

I umije da sasluša kad joj o bilo čemu pričaš

#citat #citati #ljubav #ljubavna poezija #love #poetry #poem #poezija

[toceno-veliko]

PUSTINJA

Ne osećam ništa. Suza više nemam. Davno je prestalo da me boli sve što ima veze sa tobom. Ni tvoj odlazak , ni ti mi više ništa ne možete. Ubio si me. Kaži mi , da li je lep osećaj ubiti nekog? ili se bar malo brines za sud koji ćeš dobiti? Verujem, naravno. Pa nisi ti ništa uradio i ovaj put sam ja preuveličala stvari. Znam, ja sam kraljica drame. Nema potrebe da dizem friku. Tačno, ja sam krivac. Sama sam tražila.

....

Znaš najgore je kada ti postane svejedno.

Ovaj put si ti sam tražio. Napravio si od mene ovo. Pa između ostalog nisam ti ja majka da moram da te volim bezuslovno, da budem uvek tu.

....

Ne brini, ja sam ti sve oprostila i ono što sebi nisi.

...

Prazna sam, kao pustinja u sred ničega. Ne osećam ništa.

[bojesvemira]

Tamo bih da se budim

Gdje ti lutaš danas? Ne lutam, ali ako lutam obično pokupim ovaj svoj haos od kose u rep namažem hidratantnu kremu na lice obučem crnu odjeću i izađem, u zadnje vrijeme čak i ne slušam muziku na slušalicama nešto mi je draže bilo na onim starim koje su mi se slomile a mene mrzi da kupim nove jer ne volim nove stvari. Lutam i do one polovne radnje nađem koji komad i ispunim sebi dan, u zadnje vrijeme pretjerujem sa odjećom ali teško odolim dobrim a jeftinim stvarima, izgubim se i između onih Sarajevskih ulica pa sjednem u omiljeni kafić onaj najmanji mogući ali za mene uvijek ima mjesta pa popijem kafu sa šlagom ne znam ni što je toliko volim i ako ne bih trebala, sve u životu volim najvećom jačinom sve ono što ne bih trebala.... Eto tako, i shvatam da sam nekako poslednjih par godina provela tako lutajući ulicama, bez sebe onako kao duh prolaznik jako rijetko me neko primjeti, i odgovara mi to šta ja znam... biti neprimjetna. Imala sam eto tu osobu i grad u koji sam bježala voljela sam kod tog grada što ga je i ta osoba voljela, i svi okolo mene, imala sam i malo društvo koje vremenom se raspalo, i ta osoba jesta voljela taj grad ali mene manje više, ne zamjeram joj okej sam sa tim. Ali nekad me obuzme ljubomorna šutnja zašto nisam tamo gdje volim toliko biti, i nekada bih se svađala sa svima koji kude taj grad. Ali ne mogu oni da razumiju da svugdje na svijetu su isti zalasci sunca oni koje prezirem osim tamo, u tom gradu zalazak i izlazak sunca je drugačiji kao i svako jutro koje svane a noć tamo nikad mi nije bila ista. Ja znate, nisam ljubomorna na ljude koji su okruženi dobrim društvom, ljudima za popiti kafu ja sam više i navikla ovako sama, svi na kraju odu u to društvo tamo gdje vrvi od glasova a ja ostajem sama, nije to problem. Problem je što se meni ne samuje ovdje u ovom gradu, što imam mir negdje gdje niko ne razumije. I ne mora, ja kad odem tamo ništa drugo i ne postoji. Ne znam jel bih trebala da volim više grad u kojem sam rođena, valjda bih ali nije to baš tako, zavoljela sam grad u kojem sam se najjače smijala. Osudite me, okujte me ali tamo bih da se budim.

#citati #nedostajanje #suncokret #ljeto #sunce #tuzla

[belog-grada-crna-princeza]

„Karmelo, ne mogu da zaspim. Već duže od dva sata ležim budna u krevetu. Odlučih da ustanem i pišem ti. Mnogo je teško znati ko je kakav, kakvi su zaista ljudi oko nas. Dok sam sad ležala u krevetu, u samoći svojih misli, shvatila sam da je zapravo vrlo malo ljudi (a možda niko) koji su ikada iole shvatili ko sam ja u stvari. To je nešto vrlo intimno s čime se suočavam u ovakvim trenucima, a što uglavnom ni ja sama ne uviđam usled buke spoljašnjeg sveta i društvenog života. Poslednjih nedelja sam osetila da s tobom imam poseban vid komunikacije. Dok smo spavali svako u svom krevetu, zamišljala sam kako se naši snovi susreću, kako se mi susrećemo u tom spoju snova, i kako smo svesni da jeste tako. A onda se budimo i, svako iz svoje kuće, dopisujemo se i pričamo o tom zajedničkom snu. Izvini, malo sam uznemirena, mnogo sam tužna, ali u meni ima sada i nekakve mešavine opijenosti i lucidnosti, zbog razotkrivanja, i to mi se dopada, zato ne mogu da prestanem da pišem, i neću da čitam šta sam napisala. Mislim da se dobro poznajemo. Kada pogledam u svoju ruku, vidim svoju ruku, ali to nisam ja. Kada se pogledam u ogledalo, ni tu ne vidim sebe, vidim samo način na koji me drugi ljudi vide. Treba prevazići taj privid da bi se jedna osoba zaista videla. Mislim da moj muž nikada nije bio u stanju da me vidi, nije on kriv, jednostavno nije sposoban za to. Za njega sam poput nevidljivog čoveka iz filma, kome pahuljice daju oblik kada izađe na sneg. Moj muž me doživljava samo kroz stvari koje padaju ili stoje na meni. Sad ne znam da li sam time išta objasnila, ili samo dodatno sve iskomplikovala. Hoću da kažem da sam za njega neko s kim nešto radi, ali prava komunikacija sa mnom ga uopšte ne interesuje, ili jednostavno nije sposoban za tako nešto, kao što sam već rekla. Zahvaljujući snegu zna da postojim, da postoji taj najpovršniji deo mene (oduševljava me kada Nevidljivi Čovek mora da obavije telo da bi ga drugi videli, kao da previja veliku ranu), ali šta je unutra - on nema pojma. Karmelo, razlog zbog kog sam i poželela da se dopisujem s tobom bio je upravo to što si ti mogao da upoznaješ taj nevidljivi deo mene, i što si ga cenio. A najbolje od svega bilo je to što ni u jednom trenutku nisam osetila da će se, kada se upoznamo, percepcija naših nevidljivih delova pokvariti. Naprotiv, kada sam s tobom, osećam nešto više od kože, osećam da sam to ja u svom punom, prirodnom obliku, i takođe osećam da tebe mogu da upoznam na taj način, da zabavni i genijalni Karmelo iz imejlova i dalje postoji, samo na mnogo stvarniji način, i da mi se dopada još više. Preklinjem te da ne prestanemo da se viđamo. Razumem kako se osećaš, ali uverena sam da mi uživamo u našim susretima, da su nam oni potrebni, iako to ne možemo da činimo onoliko često koliko bismo želeli.”

- Prodavnica sreće, Rodrigo Munjos Avia

#prodavnica sreće #rodrigo munjos avia #citati #citat #citati iz knjige #knjizevnost #književnost #knjiga #balkanski tekstovi #najljepsi tekstovi #najlepsi tekstovi #najlepši citati #najlepsi citati #najlepši tekstovi