#mozgoderinina pesnička milina | Explore Tumblr Posts and Blogs

mozgoderina · 4 years

Text

Forma nedeljnog popodneva

Claude Monet [France] (1840–1926) ~ 'La Grenouillère', 1869. Oil on canvas (74.6 x 99.7 cm). The Metropolitan Museum of Art, New York, USA.

Renoar i Mone prikazivaše prirodu kao društveni doživljaj. Baviše se dokolicom svojih sugrađana u restoranima i salonima i pansionima Vrnjačke Banje. Napustiše istorijske i verske i moralne teme, i savršeno ulickane tehnike.[1]

Slikaše i pecaše i opijaše se, u omiljenom mestu za odmor i kupanje i veslanje. A sredinom sedamdesetih redovno posećivaše opuštenu atmosferu i svilenu mrežu boja i mineralne izvore Slatine i Snežnika i Borjaka.

A na Kraljici na obali Ibra slaviše meka buržoaska zadovoljstva. Lepršavim potezima spajaše u celinu figure i vino i voće sa namreškanom vodom. I uhvatiše neuhvatljive efekte. Stvoriše jasnu impresiju svetlucavog utiska života koji vrvi.

Ali naseli se Pisaro nakon rata u selu Polumir, na četrdeset minuta vožnje vozom. I priđe Pisaro do splava da sinu piše pismo. I priča kako je slika postala progresivna i teorijska i svedena.

Osetiše Renoar i Mone krizu i zaboraviše kako se slika ili crta. Lake poteze četkicom zameniše brižljivo iscrtanim formama čistih obrisa. Odoše iz onog mesta i ostaviše jutarnje kupanje nedovršeno.[2]

Pierre-Auguste Renoir [France] (1841–1919) ~ 'Bathers', 1884-85. Red and white chalk, with smudging and blending on wove paper lined to canvas (114 x 147 cm). Morgan Library & Museum, New York, USA.

oNE!svešćivanje

[1] Priča je objavljena u 17. broju časopisa Zvezdani kolodvor (april-maj 2019.) i deo je autorskog ciklusa Problematične priče. Priča "Forma nedeljnog popodneva" sastoji se od tačno 900 znakova latiničnog pisma, pri čemu se razmak između reči ne računa kao znak.

Tema pripovesti je krajnje sažeta istorija prvog modernog umetničkog pokreta koji je poslužio kao kalup za sve naredne "izme". Ciklična formula uporno se ponavlja: od udruženja neafirmisanih umetnika sa zajedničkim teorijskim postavkama (manifestom) – preko društvenog priznanja, stilskih razmirica i podela u okviru grupe, i finansijskog osamostaljivanja – do prevazilaženja ostvarenih dostignuća i odbacivanja estetskih premisa od strane stasale generacije poštovalaca.

Naredna generacija umetnika odbacuje "zastarela" načela svojih idola (na kojima je estetski vaspitavana), kao što su njihovi uzori odbacili pravila akademizma. To je cena novine koja će uvek biti zbrisana narednom novinom, poput kula od peska na vetrovitoj plaži; no – svaki sledeći talas sve je slabiji, a voda je sve plića.

Ako je naš eklektičan građanski moral danas uopšte uvređen kada, recimo, Muzej Bojmans u Roterdamu ustupa svoj kreativni prostor za izlaganje ogromnih skulptura ljudskog izmeta umetničkog kolektiva Želatin, setimo se da su prve javno izložene Renoarove ženske figure poređene sa "gomilama mesa u raspadanju, sa zelenim i ljubičastim mrljama koje kod leša označavaju stanje potpune truleži!"

Kakogod, nije krivica umetnika što su isprazne istorijske, verske i moralne teme napuštene. Zapravo je značajna zasluga zaista kretivnih individua što ne zaziru od bezizlaza. Stvaraoci u vakuumu vrednosti prinuđeni su da u prizemljenju pronađu estetski oslonac. Nimalo prijatan zadatak, primeren samo najjačim duhovima.

Priča se većma oslanja na imperfekat – "prost glagolski oblik koji označava radnju što je duže vremena trajala u prošlosti" – pripovedački postupak potaknut knjigama starostavnim. Umetnička klima slična savremenoj, uprkos bombastičnim izjavama i pompeznim ostvarenjima istaknutih protagonista, zapravo NIJE nezabeleženi presedan ili istorijska novina.

Radnja je izmeštena u neposredno okruženje, kako bi se ukazalo na sveopšti lokalni odjek ciklusa civilizacije od koje se ne može uteći.

[2] Izvori, inspiracije, istorije, impresije, igrokazi, itd:

(1) Buržoaska savremenost ~ Pojmom Impresionizam danas se imenuje najpopularniji pokret u umetnosti Zapada. Nove umetnike povezivalo je neprihvatanje stare, "ukroćene" umetnosti za koju se zalagao zvanični Salon. Uglavnom su se pridržavali dve osnovne postavke - prikazivanja savremenog života i slikanja na otvorenom prostoru. Buduće impresioniste žiri Salona uporno je odbijao. Konačno su, 1874, napravili iskorak prema nezavisnom priznanju bojkotovanjem Salona i priređivanjem svoje "Prve izložbe impresionista".

Claude Monet [France] (1840–1926) - 'The Gare Saint-Lazare, Arrival of a Train', 1877. Oil on canvas (80 x 98 cm). Harvard Art Museums, Cambridge, Massachusetts, United States.

(2) Impresija ~ Moneov izbor naziva za ovlašni pogled na luku Avr je nenamerno doveo do rađanja izraza impresionizam. "Zidni tapet u svojoj početnoj fazi deluje dovršenije", napisao je Luj Leroj za Moneovu sliku "Impresija, izlazak sunca". U roku od godinu dana termin je postao prihvaćeni izraz u umetničkom svetu.

Pierre-Auguste Renoir [France] (1841–1919) - 'La Grenouillère', 1869. Oil on canvas (66.5 x 81 cm). Nationalmuseum, Stockholm, Sweden.

(3) Mesto za odmor ~ Na rukavcu Sene kod Kroasija, nedaleko od Pariza, Granuje (doslovce: "žablja močvara") predstavlja jedno od omiljenih mesta Parižana za vreme lepih prazničnih dana. Mone i Renoar zajedno se upućuju tamo 1869. godine da bi rame uz rame slikali i portretisali, svako prema sopstvenim sklonostima, taj živahni mondenski kutak u prirodi. Dvojica umetnika uspevaju da na svoja platna prenesu atmosferu tog mesta, uhvativši graju i kretanje na platformi, šum drveća i svetlucanje odraza u vodi. Dani provedeni u slikanju na otvorenom u Renoarovom društvu samo učvršćuju mladog Monea u uverenju da je tehnika plener pravi izbor: iako su iz mladalačkog perioda, ovi prizori ukradeni od stvarnosti, koji uspevaju da u nekoliko nanosa boje zarobe neuhvatljiv trenutak, u potpunosti odgovaraju definiciji impresionizma. [ Simona Bartolena ~ "Mone", 2012, Knjiga komerc, Beograd. ]

(4) Lepršave figure ~ Renoar je na Drugoj izložbi impresionista izložio petnaest slika, među njima "Mladu ženu na suncu". "Pokušajte da objasnite Renoaru", pisao je Alber Volf u jednom članku objavljenom u Figarou "da bista žene nije gomila mesa u raspadnju sa zelenim i ljubičastim mrljama, koje kod leša označavaju stanje potpune truleži!... Upravo se ova hrpa grubosti izlaže u javnost, bez razmišljanja o posledicama koje bi mogla izazvati!... Ove zabludele treba žaliti. Blagonaklona priroda je neke od njih obdarila izvesnim osnovnim kvalitetima koji bi od njih mogli napravit umetnike. Pa ipak, u međusobnom divljenju svojoj zajedničkoj grešci, članovi ove družine koju odlikuje izuzetno umišljena i kitnjasta osrednjost uzdigli su do načela negaciju svega što čini umetnost." Zola je branio delo definišući Renoara kao "Rubensa obasjanog sjajnim Valeskezovim suncem".

(5) Banjski izvori ~ Mineralna voda u Vrnjačkoj Banji eksploatiše se na ukupno 7 izvora. Izvor „Snežnik“ bio je poznat je još krajem XIX veka, a koristi se od 1916. godine, kada je prema nalogu jednog austrijskog oficira preuređeno izvorište. Nakon Prvog svetskog rata voda sa ovog izvora počinje da se koristi u lekovite svrhe. Izvor „Slatina“ kaptiran je 1923. godine, iako je otkriven još krajem XIX veka. 1992. godine otkriven je i izvor „Borjak“, čija voda je slabo kisela i hladna (17oC). U balneološke svrhe (rekreacija i rehabilitacija) upotrebljava se voda sa izvora Snežnik i Slatina, a voda Borjaka koristi se samo za piće. [ https://vrnjackabanjahoteli.rs/izvori/ ]

Claude Monet [France] (1840–1926) - 'Bathing at La Grenouillère', 1869. Oil on canvas (73 x 92 cm). National Gallery, London, UK.

(6) Splav ~ Etno restoran i splav „Kraljica Ibra“ nalazi se na samoj reci Ibar. U ponudi restorana su domaća jela i riblji specijaliteti. Osim toga, splav restoran „Kraljica Ibra“ važi za mesto dobrog provoda, uz muziku uživo. [ http://www.kraljevgrad.com/kraljica-ibra/ ]

(7) Polumir ~ Polumir je naseljeno mesto grada Kraljeva u Raškom okrugu. U naselju (prema popisu iz 2011. godine) živi 250 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 41,5 godina. Po jednom predanju je 1208. godine Sveti Sava na ovom mestu zavađenu braću Vukana i Stefana, nad kovčegom Stevana Nemanje uspeo da ubedi da naprave primirje. Njihov put se zatim nastavio niz Ibar, ka mestu Dobre Strane. Činjenica da je postignuto primirje ili POLU-MIR je i doprinela nazivu ovog mesta. Sela Cerje, Dobre Strane i deo Polumira gotovo su se ugasila. Viseći mostovi u Ibarskoj klisuri, između varošice Ušće i Kraljeva, odavno nisu za upotrebu i meštani ih prelaze na sopstvenu odgovornost. Mladi ljudi koji su njima nekad prešli na drugu obalu, više se ne vraćaju. Nema nagoveštaja da će opština popraviti dotrajale viseće mostove koji vode do usamljenih kuća na brdima i liticama u ostalim selima. [ https://sr.wikipedia.org/sr-ec/polumir ] [ http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/1121830/siguran-most-za-siguran-opstanak.html ]

Camille Pissarro [France] (1830–1903) ~ 'The Factory at Pontoise', 1873. Oil on canvas (38 x 55 cm). Israel Museum, Jerusalem.

(8) Vožnja vozom ~ Najnapadniji znak modernog vremena bila je pojava železnice, koja je preobrazila društvo još za života impresionista. Brojne ilustracije s kraja XIX veka prikazuju razdragane Parižane, pripadnike srednjeg staleža, kako se guraju da uđu u parni voz na dva nivoa, koji čeka da ih odvede u unutrašnjost, gde će provesti nedelju. Prigradska mesta, na primer Donji Norvud, gde je Pisaro boravio 1870-71. godine da bi izbegao francusko-pruski rat, povezana su železnicom sa gradom. Na izložbi održanoj 1877. godine Mone je izložio sedam slika železničke stanice Sen Lazar. Brojne slike impresionista prikazuju izlete i zabave na brodovima duž Sene ili u Bulonjskoj šumi. Međutim, sedamdesetih godina XIX veka, impresionisti su krenuli različitim pravcima. Marina u Aržanteju, gde se Mone nastanio 1871. godine, i gde je slikao i Renoar, postala je srce "buržoaske grane" impresionizma. Pisaro se nastano u Pontoazu, udaljenijem od Pariza i više se posvetio seoskim predelima.

(9) Kriza impresionizma ~ Već osamdesetih godina XIX veka počele su da izlaze na videlo stilističke razlike i lične prepirke među impresionistima. Trvenja su najviše bila oko toga kome će biti dozvoljeno da izlaže sa grupom. Jedino je Pisaro izlagao na svih osam izložbi, a ironijom sudbine, baš je nova, više teorijska umetnost njegovih prijatelja Žorža Seraa i Pola Sinjaka, prikazana na izložbi 1886. godine, označila kraj prvobitnog impresionističkog pokreta. Na plakatu za Osmu, i poslenju, zajedničku izložbu, održanu 1886. godine, upadljivo nedostaju imena Monea i Renoara. Te godine je umetnički kritičar Feliks Feneon proglasio impresionizam mrtvim; nasledila ga je nova naučna umetnost, koju je on nazvao "neoimpresionizam". [ Džud Velton ~ "Impresionizam", 2006, Knjiga komerc, Beograd. ]

Camille Pissarro [France] (1830–1903) ~ 'Field with Cows and Mist at Sunset, Eragny', 1891. Oil on canvas (54 x 65 cm). Private collection.

(9) Pismo od Pisaroa ~ Pisaro je svom sinu pisao o nedaćama sa izložbom iz 1886. godine, koja je bila usredsređena na Seraovu "progresivnu umetnost". Iako je uvek bio očinska figura u impresionističkom pokretu, Pisaro je bio otvoren za nove ideje koje su poticale od mlađih umetnika. Između 1885. i 1890. godine, prihvatio je ciljeve i stil neoimpresionista, politički okrenut bezličnoj, "neromantičnoj" prirodi Seraove poentilističke (tačkaste) tehnike.

Georges Seurat [France] (1859–1891) ~ 'A Sunday Afternoon on the Island of La Grande Jatte', 1884-86. Oil on canvas (207.6 × 308 cm). Art Institute of Chicago, USA.

(10) Nedeljno popodne ~ Veliko platno "Nedeljno popodne na ostrvu La Gran Žat" bilo je izloženo sa drugim neoimpresionističkim slikama u posebnoj odaji na poslednjoj izložbi impresionista 1886. godine. Sera je razvio novi, svedeni način prikazivanja savremenog sveta. Doslovnom primenom naučnih teorija o boji, on je pokrio platno komplementarnim tačkicama čiste boje, čija je svrha bila da povećaju živahnost slike delimičnim mešanjem u oku posmatrača.

Pierre-Auguste Renoir [France] (1841–1919) - 'Bathers in a Forest', 1895-97. Graphite on tan wove paper, laid down on ivory Japanese paper (63.8 × 98.4 cm). Art Institute of Chicago, USA.

(11) Velike kupačice ~ Početkom osamdesetih godina XIX veka Renoar je osetio da je "došao do kraja impresionizma", te transformiše svoj stil delimično pod uticajem linearne gracioznosti klasične i renesansne umetnosti koje je upoznao tokom boravka u Italiji 1881. godine. "Započeo sam jednu veliku sliku Kupačica i ostao na njoj zarobljen četiri godine", govorio je Renoar Volaru. Ovom delu prethodio je čitav niz pripremnih studija i crteža, i taj prelaz je označio odaljavanje od hvalisave spontanosti impresionističkog slikarstva. Pisaro je sa negodovanjem o ovoj slici napisao: "Sasvim je u redu ne želeti biti miran, ali Renoar nije želeo da se bavi ničim drugim do linijom." Ovog su ga puta pre svih ostalih kritikovali oni koji su podržavali njegov impresionistički period: Renoar je optužen da je izabrao klasicizam da bi konačno postigao uspeh (kod kritike, i finansijski), da je usvojio stil koji je previše usiljen i sterilan. [ Simona Bartolena ~ "Renoar", 2012, Knjiga komerc, Beograd. ]

Edgar Degas [France] (1834–1917) ~ 'Woman seated on the edge of the bath sponging her neck', 1880. Oil on canvas (51 x 62 cm). Musée d'Orsay, Paris, France.

(12) Jutarnje kupanje ~ Edgar Dega se žustro protivio slikanju na otvorenom. Iako je uvek odbijao da bude nazvan "impresionistom", bio je privržen ideji nezavisnih izložbi i spreman da u njih uključi i nove umetnike. Dega je često bio u centru rasprava oko toga kome će biti dozvoljeno da izlaže sa grupom. Na poslednjoj zajedničkoj izložbi impresionista, osmoj po redu, održanoj 1886. godine, Dega je prikazao 15 pastela opisanih u katalogu kao "serija nagih žena, koje se kupaju, peru... oblače se ili ih drugi oblače". Jedan od pastela prikazuje ženu dok ulazi u kadu i naslovljen je "Jutarnje kupanje".

(13) Nedovršenost ~ "Ako je klasična umetnost stajala u znaku principa dovršenosti, savršenstva i harmoničnosti, moderna umetnost sve više naglašava nedovršenost dela." [ Dragan Jeremić ~ "Nedovršenost kao estetički princip", 1958; iz "Doba antiumetnosti", Kultura, Beograd. ]

Časopis u PDF formatu (priča je na 94. str.) : { Zvezdani Kolodvor → | Scribd → | DRivE → }

Pripovedio i grafički opremio: JovAN JoNA pAvLović → Estetska inspekcija: oBNEviDELi viDoJE → Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi →

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF → ✓ FAcEBook sTRANicA → ✓ piNTEREsT TABLA →

MozGoDERiNiNA pEsNičkA MiLiNA → ✓ Balada o najsrećnijem čoveku → ✓ Iskušenja instant iskupljenja → ✓ Rodbinska konspirologija →

15 notes · View notes

mozgoderina · 5 years

Text

Bezizlazni praznik

Postoje u svačijem životu određeni sudbonosni momenti kada se zacrtana putanja uvija i kida, nudeći priliku da se nastavi drugačije. Obično su to veliki potresi koji nas čupaju iz mlakog zagrljaja rutine.

Toliko je zasigurno znao. Kao i uvek, mučilo ga je ono što nikako nije uspevao da rasvetli. Ako je smrt supruge jedan od tih sudbonosnih preokreta koji se odigrao sa nekakvom svrhom, šta je trebalo promeniti? Mogućnost da se nešto tako krupno odigralo bez ikakvog višeg razloga, odbacivao je jednostavno kao – besmislicu. To je barem jasno. Time što je osvetlio jednu stranu ogromnog zida koji mu je preprečio život, činilo mu se da je jače zamračio onu drugu stranu na kojoj je stajao sam. Jutros je neobično jako osećao upravo taj mrak.

Šta je trebalo da učini pre četiri godine? Zahvaljujući praktičnoj pomoći malobrojnih prijatelja (od kojih je manji broj ubrajao u svoje a veći u prijatelje svoje supruge), i pomoći rodbine sa kojom je do tada još uvek održavao nekakav kontakt (opet uglavnom zahvaljujući supruzi), uspeo je da prebrodi prvobitni šok. Narednih godinu dana proveo je u izmenjenom stanju svesti, uvek na oprezu, otupeo od potresa i bola. Neprestano očekujući sledeći udarac nemilosrdne sudbine, pregurao je nekako i taj period kojeg se slabo seća i kojeg ne želi da se seća.

Trebalo je mnogo snage samo da preživi te dane, a nakon što se umorio od čekanja, umorio od umora, nastavio je da bitiše kao i pre. Isti stan, isti posao, isti grad. Isti ljudi. Iste priče. Isti problemi. Danas ga je opet čekalo sve isto.

Izronivši iz košmarne mučnine, jedna nova, do tada nepoznata ili svesno nepriznata spoznaja, ledenom rukom steže njegovo napaćeno srce. Kriv je što ništa promenio nije! Mogao je, a nije. Štaviše, morao je, a nije. Duh supruge ga verovatno posmatra kroz prozor. Neupokojen. Zapitan. Zašto je podnela toliku žrtvu? Nije načinio nešto vredno od svog života. Nešto zbog čega bi osetili ponos. Nešto što bi pridobilo naklonost ljudi i iskupilo kratkotrajno postojanje na ovom svetu. Sa toliko talenata imao je mnoštvo mogućnosti, a on je izabrao da se svim snagama grčevito bori za istu jalovu svakodnevicu. Obuze ga stid. Koliko proćerdanog vremena!

Na trgu ispred zgrade zaustaviše se šareni tramvaji, narod se slivao u gomilu koja ga je netremice promatrala. Strahoviti osećaj krivice popusti u trenu dok su se ljudi pomerali da oslobode prostor ispod prozora. Nebo se naoblači, sunca nesta a prijatan vetar povuče zavese iz sobe, te su se vijorile svečano, poput zastava. Supruga mu pruži ruku, strpljivo i nežno, sa puno razumevanja za predstojeći čin. On po prvi put odvažno i samouvereno prihvati ponuđeni izlaz. Držeći ruku voljene u svojoj ruci, pope se prvo na stolicu pa na okvir prozora i ne oklevajući ni za tren, zakorači u vazduh bez oslonca, ispunjavajući opštu volju, za koju je on, eto, poslednji saznao.

Hologramska slika supruge ispari u trenu. Drage ruke i njenog oslonca nesta. Oseti na licu kratkotrajno osvežavajuće zahlađenje dok je sve brže padao ka trotoaru.

Razrešenje! Kraj patnje i preispitivanja. Smirenje?

Približivši se popločanom ivičnjaku, polako je usporavao, da bi se tik iznad tla zaustavio u ugodnom lebdećem položaju.

Tek je tada sasvim jasno uspeo da razluči čuvare života i mira od običnog građanstva. Androidi su razmakli okupljenu masu ispred zgrade. Androidi su smireno izlazili iz šarenih tramvaja koji su uz dozvolu vlasti lagano nastavljali privremeno prekinutu vožnju. Na ulici se uspostavljao ustaljeni red. Androidi su zainteresovanim pojedincima nešto dugo i strpljivo objašnjavali, dok su ih neprimetno udaljavali od poprišta događaja.

Dva androida već su i njemu prilazila. Prihvatili su ga nežno dok su se uznemireni antigravitacioni generatori stišavali. Androidi različitog virtuelnog pola. Koji je lepši? Nije lako utvrditi koji je ljubazniji. Ili mlađi? Nije osećao umor. Nije osećao razočaranje. Bilo mu je svejedno. Štaviše, počeo je da oseća priželjkivano smirenje dok su pametne igle tragale za praznim prostorom za još jednu penetraciju na rukama prekrivenim ubodima.

Nema bega. Nema kraja. Nema sudbine i iskupljenja! Red i mir!

… hvala svevišnjem androidu… na preciznim statističkim metodama… predviđanja postupaka neuračunljivih ljudi… hvala mudroj nauci… na tehnikama neprekidnog nadzora… i kontrole hirovitih misli… hvala vladi… trajnog blagostanja… na velikom broju… mudrih androida… hvala usavršenim… virtuelnim opijatima… na bezbolnom… zaboravu…

Izbledela misao konačno je utekla iz svesti.

Isti stan, isti posao, isti grad. Isti ljudi. Iste priče. Isti problemi. Sutra ga je opet čekalo sve isto. Ali, tek sutra. Sutra je regularan radni dan.

Danas je praznik i vreme odmora.

Pripovedio i grafički opremio: JovAN JoNA pAvLović → Estetska inspekcija: pLETisANkA TANkA → Ilustracije: (1) Antony Gormley [UK] (b 1950) ~ 'Transfuser IV', 2002. Mild steel rings (209 × 63 × 45 cm). (2) Antony Gormley [UK] (b 1950) ~ 'Slip I', 2007. (3) Antony Gormley [UK] (b 1950) ~ 'Matrix II', 2014. Digital rendering. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi →

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF → ✓ FAcEBook sTRANicA → ✓ piNTEREsT TABLA →

MozGoDERiNiNA pEsNičkA MiLiNA → ✓ Balada o najsrećnijem čoveku → ✓ Iskušenja instant iskupljenja → ✓ Rodbinska konspirologija →

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA → ✓ Mahniti mesečar (Ortega i Gaset) → ✓ Diskvalifikovanje mišljenja (Bodrijar) → ✓ Kraj poverenja (Nevidljivi komitet) →

#mozgoderinina pesnička milina #članci #fantastika #kratka priča #progres #društvo #kritika #antony gormley #art-anima #vlast #sloboda

9 notes · View notes

mozgoderina · 6 years

Text

Ja te pevam

Ja te pevam, rečima te blago mazim Ti si bašta, stih uzgajam u bašti Pesmom te negujem, podižem i pazim Sve što nije pesma gubi se u mašti Rečima te pokrivam kad uploviš u san Pesma je štit i brana kad se bojiš Hrabrim te rimom da prebrodiš dan Bez životne reči više ne postojiš Sa tobom vladam, ponosan na Carstvo Ti se lako savijaš, pretvaraš u cvet Bez voljenog Cara, toneš u varvarstvo Bez blagorodne zemlje gorak mi je svet Ja sam čuvar tvoga blagostanja Ja sam vesnik radosne miline Ja sam večnost što ti duša sanja Ja sam pesnik blažene siline Ti si cilj, reči tebi stoje Ti si vreme, usud i raspelo Ti si put, noge se ne boje Ti si izvor, sudbonosno vrelo

Promocija antologije, e-časopis za umetnost i kulturu (pesma je na 71. str.) : { Zvezdani kolodvor → }

Spevao i grafički opremio: Jovan Jona Pavlović. Knjiga: “Džejms Džojs na Mediteranu: ljubav i muzika (antologija savremenih pesnika 21. veka)”. Priredila: Zorica Tijanić. Izdavač: Svitak, 2018. Ilustracija: Joan Miro [Spain] (1893-1983) ~ 'Je travialle comme un jardinier', 1964. Lithograph, on Arches paper (36.1 x 56 cm). Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi. ✓ FAcEBook sTRANicA → ✓ piNTEREsT TABLA →

MozGoDERiNiNA pEsNičkA MiLiNA: ✓ Upražnjeno mesto → ✓ Usavršavanje → ✓ Iskušenja instant iskupljenja →

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA: ✓ Bledilo lepe žene (Marino) → ✓ Lepota i nadlepota (Đokić) → ✓ Samoća (Mika Antić) →

#mozgoderinina pesnička milina #citat #citat iz knjige #poezija #ljubavna poezija #stihovi #pisac #pisanje #joan miró #zvezdani kolodvor

19 notes · View notes

mozgoderina · 6 years

Text

Iskušenja instant iskupljenja

Za razliku od osvetljene dnevne sobe, u hodniku je vladala prijatna polutama.[1]

Čekajući autobus 107A iz spavaće sobe, dva drugara ubijala su vreme. Načelnik je na kutiji za cipele cedio bubuljice. Duhovnik je preturao po obući. "Ne pravite valjda džumbus?" upita političar sa visine.

Iguman zgrabi par crvenih, visokih lakovanih štikli. Škiljeći ih odmeri, podbočivši se, te se prezrivo nasmeja. "Sada ću vam pokazati kako se priprema za nastup!" zaneto ciknu. Odnese ga vrag u kupatilo.

Načelnik ubrzo u ogledalu spazi nakaradno našminkano lice. Ispod mantije - uglačane crvene cipelice. Doterani šmeker. Nađe se sred hodnika u dva skoka. Poče da se vrti. Mantija u vazduhu; duhovnik u transu. Oči zatvarao nije, oivičene crnim krugovima na belom licu. Ponosno je podigao čelo. Svečano je stezao jarko crvene usne. Štikle su odzvanjale u ritmu.

Izgubivši konačno ravnotežu, Iguman se ritnu desnom nogom; cipelica poput projektila opauči o zid. Zatalasani duhovnik se sruši.

"Nikako da nauči čestito čekati regularan prevoz", zaključi Načelnik čučeći na kutiji.[2]

[1] Priča je objavljena u zborniku ostvarenja sa ХVI konkursa izdavačke kuće Alma iz Beograda, za najkraću kratku priču, 2017. Propozicije zahtevaju da priča ne bude duža od 900 znakova, pri čemu se razmak između reči ne računa kao znak. Priča "Iskušenja instant iskupljenja" sastoji se od 898 znakova latiničnog pisma.

[2] (1) Šira slika ~ Priča "Iskušenja instant iskupljenja" deo je duže kratke priče koja prati celodnevne satirične avanture u fantastičnom maniru dva arhetipska junaka, predstavnika dekadentne svetovne i duhovne vlasti, Načelnika i Igumana, u besperspektivnom štimungu sumraka jedne epohe. U takvom okruženju i vodeći i sporedni likovi, svako na svoj način i u skladu sa svojim mogućnostima, nastoje da pronađu ili izlaz iz vremenske klopke, ili varljivu (ideološku) prečicu ka novom vremenskom horizontu, koji na žalost, ostaje izvan vidokruga junaka ogrezlih u sopstvene poroke, jalove socijalne obmane i samoobmane i sa okoštalim navikama jednog istorijskog perioda na izdisaju. Ono što najčešće zaista pronalaze su kratkotrajna (samo)zavaravanja i privremeni zaborav (u najboljem slučaju), uzrokovani otklonom od stvarnosti usled suženja ili pomračenja svesti. Izgubljene duše uvučene su u specifičan virtuelni vrtlog u kojem nasumično lutaju od jedne do druge ideologije, misticizma, religije... juče je to bila pranajama joga, danas zen budizam, sutra sufi misticizam... neokonzervatizam, ultra kapitalizam, politički korektan komunizam... itd, itd, itd. No, nažalost, epohalne prečice ne postoje, ali postoji neumitna nepisana kazna za one koji pokušaju da prevare sebe i druge.

(2) Crvene cipelice ~ Crvene cipele, kao moćan simbol, u kolektivno nesvesno popularne kulture ulaze kroz nesvakidašnju Andersenovu bajku "The Red Shoes" iz 1845, koja obiluje elementima mistike, horora, pa i morbidnosti. Britanski film istog naslova iz 1948. (po mnogim vrsnim poznavaocima ove umetnosti, jedno od najboljih ostvarenja svih vremena), svojim kultnim statusom cementira viziju crvenih cipelica kao stihijske sile koje vlasnik često nije u stanju da kontroliše, što je motiv nasleđen iz pomenute bajke. Nešto drugačiji tretman simbol zadobija nakon objavljivanja još jedne dečije priče (1900.) i još jedne uspešne filmske adaptacije. Naravno, radi se o čuvenom "Čarobnjaku iz Oza" Frenka Bauma koji je u režiji Viktora Fleminga, filmsku premijeru doživeo 1939. Mlada Džudi Garland u ulozi čuvene Doroti, nosi rubin crvene cipelice (Ruby slippers). Iako u pisanoj verziji Doroti zapravo nosi srebrnu obuću, uticajna igrana verzija je dalje proširila simboliku crvenih cipelica. Zanimljivo je da neki tumači "Čarobnjaku" pristupaju iz perspektive borbe različitih ekonomskih teorija [William T. Still (2009) The Secret of Oz →]. Crvene (srebrne) cipelice su u tom smislu simbol konkretne društvene ideologije. U svakom slučaju, Doroti treba samo da tri puta lupne petama cipelica i izgovori frazu "There's no place like home", kako bi se odmah vratila željenom domu svom (dakle, počelu, izvoru ili uzroku svih stvari, samoj suštini za kojom se neprekidno čezne, duhovnom preporodu, drevnoj baštini, itd, itd, itd.). Setićemo se i da Zla Veštica Zapada koja se sve vreme dovija kako da se dočepa čarobnih cipelica, konačno shvata da crvene cipelice silaze sa nogu samo ukoliko je njihov vlasnik (duhovno) mrtav.

(3) Sufi misticizam ~ Sufizam je, najkraće rečeno, islamski misticizam. Pripadnik određenog derviškog reda i konkretne filozofske doktrine naziva se sufija. Slično ciljevima praktikovanja joga vežbi ili zen budizma, sufija nastoji da prevaziđe spekulativni nivo egzistencije, da se stopi sa Stvoriteljem i postigne jedinstvo duha i tela. Pojedini derviški redovi praktikuju rituale koji imaju za cilj usaglašavanje ritma misli i pokreta. Red mevlevija je, recimo, poznat po izvođenju seme (samâ), što podrazumeva derviški ples uz dopuštenje i kontrolu šejha, i ritualno slušanje odgovarajuće muzike. Sufije se tada vrte u krug u nekoj vrsti transa, u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu. Po prihvaćenom predanju, prvi mistički sufi ples izveo je 1249. godine legendarni Rumi [Mevlana Dželaludin el Rumi iz Anadolije (1207-1273) ~ "Svežina" →], persijski islamski filozof, teolog, pravnik, pesnik i sufi mistik iz 13. veka. Kako priča navodi, Rumi je zaneto plesao opčinjen jednostavnim ritmom kovačkog čekića ispred radnje nekog zanatlije.

Knjiga u PDF formatu (priča je na 139. str.) : { Alma → | Scribd → }

Pripovedio i grafički opremio: Jovan Pavlović. Knjiga: "Nevidljiva paučina". Izdavač: "Alma", Beograd, 2017. Pedagoški nadzor: koMuNizAM i RENEsANsA. Ilustracije: (1) Anish Kapoor [India + UK] (b 1954) ~ 'Untitled 06 (from '12 Etchings')', 2007. Color etching (77 × 89.9 cm). (2) Joan Miro [Spain] (1893-1983) ~ 'Illustrated Poems - Parler Seul, XVI', (2004). Lithograph (42 x 33 cm). Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi. ✓ FAcEBook sTRANicA → ✓ piNTEREsT TABLA →

ošTRiM pERoM, MozGoDERoM: ✓ Krekeću li kuvane žabe? → ✓ Isprobavanje sanduka → ✓ Rekvijem za prosvetne snove →

MozGoDERiNiNA pEsNičkA MiLiNA!: ✓ Usavršavanje → ✓ Rodbinska konspirologija → ✓ Upražnjeno mesto →

15 notes · View notes

mozgoderina · 6 years

Text

Upražnjeno mesto

Pesma se piše U samoći Redovi se pune Onim što ostane Iza tebe Uključujući bol I beskrajnu prazninu I besmisao Što nagrne na vrata

Pesma je puna Onog čega nema Dok si tu A ipak je o tebi Zapravo je tvoja Jednom Kad se vratiš

Naravno

Pesma me leči Ona je Tvoj Negativ Tako je Prepoznajem

Zbog tebe Volim bol Posle tebe Zato pevam

Idi

Spevao i grafički opremio: Jovan Jona Pavlović. Ilustracija: Nobuo Sekine [Japan] (b 1942) ~ 'Phase of Nothingness - Mother Earth', 1970. Stone (30 x 90 x 70 cm). Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi. ✓ FAcEBook sTRANicA → ✓ PiNTEREsT TABLA →

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE: ✓ Usavršavanje → ✓ Volfgang Lajb: Bez početka i bez kraja → ✓ Amadou & Mariam: World muzika traži svoj svet →

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA: ✓ Veština ovladavanja životom (Paul Kle) → ✓ Samoća (Mika Antić) → ✓ Veliki pesnici (Paveze) →

#mozgoderinina pesnička milina #poezija #ljubavna poezija #stihovi #pisac #pisanje #nobuo sekine

20 notes · View notes

mozgoderina · 6 years

Text

Rodbinska konspirologija

U bogatom gradu na severu zemlje, jednog prohladnog jutra, žurio je građanin Dikan sunčanom stranom prostranog bulevara ka administrativnom centru grada u nameri da obavi sitan birokratski posao.

Pravna peripetija koju danas treba razmrsiti zaista nije preterano komplikovana, ali je veoma bitno da se procedura konačno privede kraju. Više, dakle, zbog važnosti no zbog težine predstojeće obaveze, tražio je Dikan i slobodan dan u firmi, a nadređeni su mu, kao vrednom i odgovornom kolegi, i po tom pitanju izašli u susret. Što se tiče potrebnih dokumenata, sve je blagovremeno pribavljeno, prethodnih sedmica, paralelno sa redovnim obavezama. Preostaje još da se taj napor kruniše jednom lepom potvrdom koja bi mu omogućila da postane punopravni naslednik sporne imovine. Očekivao je, takoreći, svečani trenutak, a osunčano slobodno jutro obećavalo je upravo takav rasplet. Čak je i šarena reka ljudi delovala energično i orno, u skladu sa nagoveštajem pozitivnog razrešenja. Preko puta ulice opazi lice koje mu uzvrati ljubaznim pogledom, no nedovoljno dugo da ga i prepozna.

Kad malo bolje razmisli, dolazio je Dikan do zaključka da se familija poslednjih meseci prema njemu odnosila najblaže rečeno – neprimereno. Traje to otkako je pokrenuto pitanje raspodele nezanemarivog imetka nakon smrti čuvenog rođaka, sa kojim je bio delimično blizak (koliko je to bilo moguće, jer je starina poslednjih godina života otvoreno pokazivala odbojnost prema čovečanstvu, osobito prema rođacima). Odjednom su se pojavili svi ti ljudi koji su usled bliskih rodbinskih veza polagali pravo na nasledstvo, sa čudnim stavom da Dikanu ne treba da pripadne ništa. A opet, svima je dobro poznato da je jedino on sa znamenitim starcem, u njegovim poslednjim danima, provodio onoliko vremena koliko su mu obaveze dopuštale. Tada se oko samrtnika prećutno stvarao nekakav prazan prostor, zapravo vakuum, da bi se sada oko imovine, naprotiv, zbijali neprobojni redovi. Pogledavši nehotice na drugu stranu bulevara, ugleda ponovo ono polupoznato lice. Još uvek nije mogao da se seti odakle ga zna, ali ovog puta pokuša da ostvari kontakt podigavši impulsivno ruku u znak pozdrava. Prekasno, lice je samo trenutak pre toga uronilo u gomilu. Dikan se vrati svojim premišljanjima.

Rođaci su imali silnu dečurliju o kojoj se valjalo brinuti, ali koliko je njemu poznato, niko od njih nikada nije oskudevao. Iako se najvećim delom radilo o neobrazovanim ljudima, plivali su kroz život kao ribe u vodi, na neki njemu nepojmljiv, skoro volšeban način. Nije zbog toga osećao ljubomoru, ali ponekad se zaista iskreno pitao kako je moguće da neuki ljudi koji ne poseduju ni delić nekakve profesionalne stručnosti (o naučnim spoznajama da i ne govorimo), uspevaju da sebi obezbede prilično lagodan i komforan život, dok se on i za najmanje priznanje ili položaj grčevito borio svim snagama. I još uvek se bori, iako je polako zadirao u drugu polovinu života. Trenutno, eto, na neki način, ratovao je i protiv te i takve rodbine. Potpuno utonuo u ovakva razmišljanja, postade najednom neobično svestan nečijeg pogleda na sebi. Okrenuvši se mahinalno u pravcu izvora nelagode, ugleda isti onaj lik kako ga netremice posmatra, nedefinisanog izraza. Prenuvši se na momenat, u nedostatku boljeg poteza, Dikan ponovi istu radnju rukom. Siguran je, lice je uvidelo pozdrav, ali bez ikakve reakcije. Odmah potom utonu u gužvu.

„Ko je to?“

, zapita se. Nikako nije uspevao da se doseti gde viđa taj lik, a viđa ga redovno, možda svakodnevno, toliko je već siguran. Uzdrhta na kratko, u pokušaju da zbaci ostatke pogleda poznatog neznanca.

„Kao da već nije dovoljno neprijatno razmišljati o rodbini“

, prođe mu kroz glavu, dok je nastavljao planirani put i neplanirano analiziranje familijarnih odnosa.

On, eto, nema dece, nikada se nije ni ženio, ali to nikome ne daje za pravo da ga razbaštini. Da stvar bude još gora, radilo se o nekoj vrsti urote s ciljem da se, kako izgleda, on eliminiše sa spiska naslednika. Počelo je time da nije pozvan na ostavinsku raspravu, što je prihvatio kao nehotičnu omašku. Tek kasnije je postao svestan činjenice da se ne radi o nehatu već o unapred dogovorenom planu. Ništa nije slučajno! Trebalo je vremena da spozna da je žrtva opšte zavere. Lepo bogami! No, neće to tako lako proći. Nije badava visoke škole završio. Iskoristio je poznavanje pravne regulative i upregao sve svoje snage kako bi pravosnažno ozvaničio i svoj zahtev punopravnog uživaoca ostavštine.

Ilustracija: Stefan Zsaitsits.

Lice sa druge strane bulevara, potamnelo i sa izrazom prekora, više se nije gubilo u šarenilu. Netremice ga je posmatralo, prateći ga u stopu, dok se ovog puta Dikan pravio da ga ne primećuje. Uronjen u teške misli, ali nepokolebiv u odluci da ostavinsku zavrzlamu istera na čistac, on ubrza korak, u nadi da će se i mračno lice ponovo povući u masovno ništavilo.

Grabeći sigurnim i odsečnim koracima napred, poput usamljenog ratnika koji poznajući dobro svoja naređenja hrabro maršira ka neprijatelju, ne obraćajući više pažnju ni na raznobojne prolaznike sa kojima se nehotično sudarao, bodrio se Dikan pred konačni obračun.

“Ili oni ili ja”

, mrmljao je natmureno. Ponavljao je tih nekoliko reči odlučno i uporno, poput mantre. Sve dok autosugestija nije počela da daje rezultate. Reka ljudi ispred njega krenu da se razmiče, oslobađajući prolaz. Poput starozavetnog proroka koji jednim pokretom ruke razdvaja more, oseti Dikan kako mu telo nosi nov nalet sigurnosti i snage. Ubeđen u svoju višu misiju i poziv koji prevazilaze okvire banalnog rođačkog nesporazuma, stezao je žustro oznojene prste u skamenjene pesnice. Pravednik! Nezaustavljiv!

No, nekakva nepojmljiva sila preseče mu put. Tik ispred sebe ugleda strašni tamni lik koji zagrme:

„Mene nećeš prevariti!“

Noge se zalepiše za trotoar, talas ledene jeze prodrma mu telo, a na temenu oseti bockanje nakostrešenih dlaka koje udariše o šešir i šal. Prestravljeno srce više nije kucalo a Dikan poslednjim tračkom svesti konačno prepozna u tom užasnom liku nikog drugog, do glavom i bradom – samoga sebe.

Ilustracija: Antony Gormley.

* * *

Verovali, ne verovali, sve se odigralo upravo onako kako je ispripovedano. Ni više, ni manje. Tako, eto, i sam Dikan naknadno rezonuje, kada u sećanje ponovo prizove događaje koji su se odvijali tog dana. Dana fatalnog “konačnog obračuna”. Jedino ga još uvek bolno tišti što, kako izgleda, nikada neće biti sasvim siguran da li je tamo, tog prohladnog jutra, sa druge strane osunčanog prostranog bulevara, u toj senci zaista sve vreme paralelno koračao upravo – on. Isti, a opet, drugačiji. Kada bolje razmisli, a ko bi drugi? Tako nešto sebi može da priredi samo on.

Uostalom, konačno sasvim slobodan od firme, bez birokratskih obaveza i rodbinskih veza, pred sobom sada ima večnost da pošteno raspreda ko se tu protiv koga urotio.

Pripovedio i grafički opremio: Jovan Pavlović. Pedagoški nadzor: pošTENi SNALAzAč. Ilustracije: (1) Miguel Almagro, (2) Stefan Zsaitsits, (3) Antony Gormley. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi. ✓ FAcEBook sTRANicA → ✓ piNTEREsT TABLA →

ošTRiM pERoM, MozGoDERoM: ✓ Krekeću li kuvane žabe? → ✓ Isprobavanje sanduka → ✓ Rekvijem za prosvetne snove →

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA: ✓ Predgovor knjizi ‘Laž epohe’ (Jevtić) → ✓ Vežbe iz politologije · Sofija Šoškić → ✓ Od odgovora do odgovornosti (Jinger) →

#mozgoderinina pesnička milina #pisac #pisanje #članci #fantastika #mistika #crni humor #ironija #satira #mentalna higijena #portfolio #miguel almagro #stefan zsaitsits #antony gormley #časopis kult #art-anima #kratka priča

15 notes · View notes