svetligrad

[svetligrad]

са њом сам знао да одглумим муштерију последњу

реци како без тебе ноћас да одглумим срећу

[svetligrad]

nismo se našli

kasnili smo oboje u više nijansi

[svetligrad]

zvao bih te često, jer sam to stvarno i hteo

kakva god da si, našeg si kraja deo

cuvamo te od zla i kada te prekrije nebo

mi te volimo, naša divlja orhidejo

[svetligrad]

ima hiljade metara

od mene i tebe i nasih svetova 

[svetligrad]

Ćutimo satima jer sanjali smo život lepši

[svetligrad]

karakteri pod maskama

a trik je u propuštenim šansama

[svetligrad]

Тема:„Наши Животи“

Не знам ал предпостављам, да све што сам желео мораћу (по страни) да остављам.

Из дана у дан све касније се будим а и (касније) лежем,борба је у глави па се не зна шта је теже.

Устајем из кревета пун неиспуњености, и колко ли ће све да траје: „до изнемоглости.“

Дошли ведри на овај свет,уз призор и леп кадар птичији лет, да после неког времена сазнамо да је свет проклет.

Муке су ту и сви их тешко живимо, кад нам нешто зафали неког другог кривимо.

Негативне енергије су сви пуни око нас,па ником' није тешко да псује на сав глас.

Мени музика је излаз из претешких тренутака, па зато имам осећај углова мојих кутака.

Животи су нам позориште с пуно лутака, срећних али ружних, лепих али тужних.

И даље живот тече и тећи ће, нас је пуно овде па побећи ће.

Живот је тежак па и кратак пробуди се што пре и сазнај остатак.

@marselinjo_

[svetligrad]

радо читам људе ал' нису баш сви занимљиво штиво

[svetligrad]

то су били тешки дани

само са њом сам причао када дођу ситни сати

[svetligrad]

ти си мед за мој коњак

драго ми је да си дошла, хани

[svetligrad]

и све бих опет дао да се сутра смејемо

[svetligrad]

загрлио сам немире, сваки додир убија

[svetligrad]

чек'о бих те вечно мада гасим се

[svetligrad]

нису дубоки океани, дубине су у глави