buve-jedne-nikolije-blog

[buve-jedne-nikolije-blog]

Povodom projekta #szs Bila sam u poseti osnovnoj i srednjoj skoli '9. Maj' U kojoj se skoluju deca, ometena u razvoju. Usla sam u ucionicu, i ugledala tri predivna decaka. Oni ne govore, i nikada nece moci da rade stvari koje svi mi radimo. Nece iskusiti kako je to biti samostalan. Kako je to biti slobodan. Ali to sto oni imaju, ta lepota, harizma, hrabrost i ta njihova ljubav koja se oseti, bez obzira na to da li je neko od njih tuzan ili nervozan, ta kolicina predivnih emocija nema rec kojom moze da se opise. Jedan od tri ova predivna decaka. Visoki, crni decak, dugih prstiju. Kada sam usla, uzeo me je za ruku, i poljubio me. I sa mnom podelio svu svoju hrabrost, harizmu i lepotu koju nosi u sebi. Da, on ne govori, ali kroz svoj pogled, i taj poljubac mi je rekao mnogo toga. A meni, nije bilo potrebno da govorim, jer sam i ja u tom trenutku ostala nema. Zahvalna sam svim srcem svima njima, na tome sto su mi pokazali, sta zapravo znaci rec HRABROST i LEPOTA. A u glavi mi je pored svih emocija, bio i kraj filma 'Hadersfild' 'Moram nesto da ti kazem, nesto o cemu sam razmisljao. Znas, ja nikada necu naci devojku. Mislim necu imati, decu, porodicu i to. Ali, svidja mi se ta tvoja devojka, jako je lepa Raso, jako! A ti, ti si pametan, i zgodan momak. I trebas da imas nekoga. Znas, svakome treba neko... Znas sta Raso, nekada je najbolje da se covek dobro isplace. Placi Raso, tu sam ja, bicu ja tu. Vidi, sta sam ti doneo. Doneo sam ti moje remek delo da vidis. -Ti si ovo napravio? Zar to nije ocigledno, ja nista ruznije u zivotu nisam video. -I sta predstavlja tvoje umetnicko delo? Ja sam hteo da izvajam potrtet majke u glini, ali kao sto vidis, bas i ne lici. Pa je moj vaspitac predlozio da ga nazovemo 'Otadzbina' pa sam ja da bih pomirio ta dva pojma odlucio da ga nazovem 'Majka otadzbina' -A sto su joj usta tako otvorena? Zato sto ona vice, grdi, opominje, i nesto je boli. Tebi, ako se ona dopada, ja ti je poklanjam.' Hvala Vam, na uspomeni i ljubavi koju ste mi pruzili, i koja od tada ostaje, za ceo zivot...❤

[buve-jedne-nikolije-blog]

Kako ljudi mogu da odbiju poziv na pivo?? Daj naucite i mene

[buve-jedne-nikolije-blog]

(ruka koja mase) -Ne znam kojim recima da posaljem pozdrav, ljubav, srecu, zagrljaj, mom jos praznom profilu, ili tebi koji/a mozda ovo i citas. Ali znam da zelim da ti kazem da se nasmejes. A sad da se predstavim: *nekulturno je od mene sto to odmah nisam uradila* Ja sam Isidora-Nikolija. Razlog zasto imam dva imena je neodlucnost mog brata za jedno od ta dva. Ako zelis poklonicu ti oba, imam i trece. Zovu me Lala. Njega mozemo da podelimo. Jedno La ti, drugo ja.:) Nazvalii su me Isidora, a na krstenju mi dodelili ime Nikolija. -Iskrena da budem mrzi me da pisem dnevnik olovkom, zato sam ovo nasla kao olaksavajuci izbor... No, nije ni bitno. Napisacu par stavki o sebi, pa ako pozelis, zadrzi se ovde, i kad-kad procitaj nesto sto napisem, drago bice. Stetocina sam, ali i majstor! Volim da kuvam, ali mi cesto nesto i ne ispadne kako treba. Imam najmanje sake, i usi na svetu. Volim crni lak za nokte. I pivo. Imam najbolju majku na svetu. O tati za sad ne bih:) Ali ga volim do neba. Nedostaje mi deka. Volim da jedem bombone, i snenokle. Brzo pricam. I imam 1.57. I dve kile viska. Volim ljude. Sunce. Kisu. Moju baku. Krecavu kosu. I IGRACKICE OD PEZ BOMBONA. Gomboce. Skakavce i bubamare. Iiiii jos svasta nesto od svega nabacanog ovde. Ako zelis da saznas sta jos, samo se nasmej:)